Autor: Leon Garber

Perfekcionisti koriste odbrambene mehanizme da izbegnu svoja osećanja.

Strah od slabosti često ih sprečava da normalno reaguju.

Opsesivno-kompulzivne ličnosti često potpuno obezvređuju osećanja, smatrajući ih beskorisnim ili čak štetnim.

Umanjivanje vrednosti osećanja kod perfekcionista

Ljudi koji pate od opsesivno-kompulzivnog poremećaja, koje su često perfekcionisti, imaju tendenciju da svoje emocije posmatraju kao nepotrebne ili čak opasne. Njihov život, kako navodi psihoanalitičarka Nensi Vilijams, često je „organizovan oko“ blokiranja emocija koje izazivaju osećaj ranjivosti, uključujući radost. Paradoksalno, retko uživaju u uspehu zbog intenzivnog straha od samozadovoljstva ili gubitka, što ih tera u beskrajnu potragu za daljim ciljevima.

Racionalizacija je jedan od ključnih mehanizama izbegavanja kod ovih osoba. Fraze poput „Ovo neće uspeti, pa zašto da gubim vreme?“ ili „Oni se nikada neće promeniti“, često se pojavljuju. Ovde racionalizacija postaje oblik samosabotaže – briljantan način da se izbegnu emocije, čak i kada su logični zaključci često tačni. Problem leži u tome što ove osobe retko ulaze u emocionalne rizike.

Razum i osećanja

Razum često postaje vodič opsesivno-kompulzivnim osobama, ali nepoznato njima, njime često upravlja strah. Vilijams piše: „Opsesivno-kompulzivne osobe idealizuju kogniciju i razmišljanje, dok obezvređuju većinu osećanja, povezujući ih sa detinjastošću, slabošću, gubitkom kontrole, neorganizacijom i prljavštinom.“ Njima izgleda da, obezvređivanjem osećanja, mogu umanjiti njihovu snagu, ali decenije istraživanja u psihologiji ukazuju na to da se osećanja ne mogu izbeći.

Odbrambeni mehanizmi

U terapiji, perfekcionisti često koriste različite odbrambene mehanizme da izbegnu suočavanje sa emocijama. Umesto izražavanja povređenosti, često izjavljuju „Nije me briga,“ ili koriste racionalizaciju i projekciju kako bi se distancirali od stvarnih osećanja. Njihov strah od slabosti ili osećanja često ih vodi ka obezvređivanju sopstvenih emocija, što ih dodatno udaljava od emocionalne ispunjenosti.

Uloga terapije

Kroz terapiju, perfekcionisti mogu naučiti da uspeh ne donosi utopiju, da svet nije podeljen na slabe i jake, da njihova racionalnost često proizilazi iz emocija, i da ljubav prema sebi nije nezavisna od ljubavi prema drugima. Takođe, mogu naučiti da prihvate osećaj „ludosti“ za činjenje ispravnih stvari, kao i da se suoče sa nesigurnostima koje dolaze sa emocionalnim rizicima.

Stalni fokus na rezultate može dovesti do života ograničenih rizika, gde ljubav i radost postaju uslovljeni sigurnošću i izbegavanjem povrede. Ciljevi se pomeraju, a žaljenje se akumulira i ignoriše, što dovodi do osećaja praznine umesto ispunjenja.

Vilijams zaključuje: „Neki ljudi se osećaju da su toliko lišeni jasnih porodičnih standarda, toliko neprimećeni od strane odraslih oko sebe, da kako bi sebe primorali da odrastu, postavljaju sebi idealizovane kriterijume ponašanja i osećanja koje uzimaju iz šire kulture. Ti standardi, zbog svoje apstraktnosti, često su surovi i lišeni ljudskosti.“

Verovanje da će dostizanjem ovih ideala postati „normalni“ često vodi ka težnji da postanu „super-ljudi.“

Prilagođeno sa: https://www.psychologytoday.com/us/blog/perfectionism/202501/perfectionism-is-a-way-to-avoid-feeling