Učiti iz grešaka je svakako bolje nego ne naučiti ništa. Ali kako to postići?

Dve vrste perfekcionizma

Da li ste i vi perfekcionista koji misli da je neprihvatljivo napraviti grešku? Da li mislite da napraviti grešku u stvari značiti doživeti užasan neuspeh? Da li se stidite kada pogrešite?

Strah od grešaka je centralna karakteristika maladaptivnog perfekcionizma. Maladaptivni perfekcionisti imaju ova negativna—često katastrofična—uverenja o greškama. Oni misle da, ako naprave grešku, moraju onda da kritikuju sebe, da ruminiraju i očajavaju nad svojim greškama, i veruju da pre nego što pokušaju nešto novo, moraju se uveriti da je to “nešto” savršeno. Ova vrsta perfekcionizma je povezana sa prokrastinacijom, anksioznošću i depresijom. Da li se prepoznajete u tome?

Postoji i druga vrsta perfekcionizma—adaptivni perfekcionizam. Na primer, možete postaviti visoke standarde za sebe, raditi veoma naporno, i izvlačiti mnogo zadovoljstva iz svojih postignuća. Adaptivni perfekcionizam vam može pomoći da istrajete, da pronađete ponos u tome što radite, i da ostvarite željene ciljeve. Ne morate da kritikujete sebe ili da postignete nemoguće ako imate ovaj zdravi i proaktivni perfekcionizam. Na primer, neko može da radi veoma naporno svoj posao i da ostaje prekovremeno. On ili ona mogu se truditi da daju sve od sebe, ali istovremeno prihvataju da neke stvari nikada neće biti savršene. Kada nešto uradite dobro, potapšite sebe po ramenima. Probajte da uzmete pohvale za svoj rad. Ali kada sve ne ide kako bi trebalo, možete da pomislite: “Moram da uložim nešto više napora u ovo” ili “Ovo će biti izazovno”. Dakle, možete imati zdrave visoke standarde, i možete biti pomalo perfekcionisti—ali na način na koji će biti adaptivan za vas. Bićete u stanju da postignete svoje ciljeve i da se dobro osećate u vezi svog posla i rada.

Jedan način da razmišljate o ovome je da prepoznate da, imajući visoke standarde, ne znači da ćete biti neuspešni ako ih ne dosegnete. Ne morate da napravite od “savršenog” i “dovoljno dobrog” smrtne neprijatelje. Hajde da vidimo kako možete da promenite vaš maladaptivni perfekcionizam tako da i dalje možete da imate visoke standarde, ostanete motivisani i da ne odugovlačite i kritikujete sebe.

Koje su to prednosti perfekcionizma?

Možete da mislite kako je prednost perfekcionizma to što ćete imati visoke standarde i ostaćete motivisani. Nećete se zadovoljiti sa nečim malim. Ali imati visoke standarde je različito od zahtevanja savršenosti. Visoki standardi znače upravo to–standardi koji znače nešto bolje od prošlog puta. Na primer, možete da mislite o sebi kao o nekome ko je uvek otvoren ka učenju nečeg novog. Siguran sam da je to što radite sada nešto drugačije od onoga što ste radili pre deset godina. Ali, ako ste perfekcionista, onda možete da mešate visoke standarde sa neuspehom i manama, inferiornošću ili poniženjem. Oni su jednostavno pokušaj da se rastemo, razvijamo i učimo. I mi možemo da učimo iz svojih grešaka.

Uspešna nesavršenost

Ključ ličnog razvoja je nagrađivanje sebe za napredovanje ka vašim ciljevima. Biti bolji i napredovati često znači i raditi nešto nesavršeno. O tome se može misliti kao o “uspešnoj nesavršenosti”, što znači angažovanje pozitivnih ponašanja koja vas “teraju” ka vašim ciljevima. Na primer, razmotrite sledeće alternative: koja je bolja?

• Nesavršen trening ili nema treninga

• Rad na nekom projektu/članku ili ne raditi uopšte

• Provesti određeno vreme sa prijateljem ili ne videti se sa prijateljem uopšte

Uspešna nesavršenost je nešto što možete da vežbate svaki dan. Ne morate da budete savršeni da biste napredovali. Dajte sebi dozvolu da radite nešto nesavršeno, dok akumulirate sve više postignuća, koračajući ka svojim ciljevima.

A koji je cilj?

Napravite pomak, ne savršenstvo.

Šta greške znače za vas?

Neki ljudi veruju da greške su fatalne i finalne. Kada naprave grešku, kao da je kraj sveta. Drugi posmatraju sopstvene greške kao učenje uz pogreške ili sa stavom “ja mogu da učim iz svojih grešaka”. Koji način mišljenja je bolji? Ako mislite da ne smete da pravite greške, onda verovatno nećete mnogo rizikovati, retko ćete nešto novo pokušavati, i izbegavaćete sve ono oko čega se osećate nesigurno.

Ako napravim grešku, onda…

• Ja sam greška

• Nikada neću naučiti

• Trebalo bi da odustanem

• Ne bi trebalo da pravim greške

Ili, možda mislite da, kada napravite greške, onda…

• Ja sam ljudsko biće—svako pravi greške

• Ja sam u procesu učenja—greške su deo učenja

• Mogu da pokušam još jače i da nastavim da pokušavam

• Naravno da mogu da napravim greške—niko nije savršen, a pogotovo ne ja

Prilagođeno sa: https://www.psychologytoday.com/blog/anxiety-files/201703/successful-imperfection