Kako se boriti protiv stresa sa empatijom?

Psiholog Arthur Ciaramicoli kaže da empatično slušanje može biti ključno za redukovanje stresa u našim životima.

Koliko ste samo puta bili zabrinuti oko prijatelja ili nekoga koga volite, pitajući se da li je sve u redu, a dobili ste odgovor: “Oh, samo sam pod stresom”, kao da tu nema oko čega da se više brine i priča?

Često svakodnevno koristimo reči kao što su “ja sam pod stresom” u raznim razgovorima, sa malo priznanja da  stres može imati veoma negativne posledice u našim životima. Ali, dokazi sugerišu da bi trebalo da budemo mnogo više zabrinuti oko nivoa stresa nego što jesmo.

Centar za kontrolu bolesti je pronašao da oko 66 procenata američkih radnika kaže da leže noću budni, dok ih tište fizički i emocionalni efekti stresa, a stres je povezan sa brojnim zdrastvenim problemima, uključujući gojaznost i srčane bolesti—pogotovo među ljudima sa niskim primanjima. Ne samo da stres deluje na sve nas, nego može i da utiče na sve oko nas, pa i na decu.

Varijable koje određuju kako stres na nas deluje

Naravno, nije svaki stres loš. Stres takođe može da nas inspiriše i da brinemo o dobrobiti drugih, ako je kanalisan na pravi način. I nije uvek lako ga izbeći—mnogi od nas su živeli sa stresorima koje nisu mogli lično da kontrolišu. Ali, psiholozi su identifikovali ključne varijable koje određuju da li stres utiče pozitivno ili negativno:

  • Naša percepcija stresa
  • Značenje koje pripisujemo stresu
  • Naša sposobnost za prevladavanje nesigurnosti ili dvosmislenosti
  • Stepen kontrole koji imamo nad okolnostima koje produkuju stres

Mnogi ljudi ne prepoznaju ulogu sopstvenih percepcija, koje kada su “podgrejane” pristrasnim zaključivanjem, mogu značajno pogoršati stres. Tako što postajemo sve svesniji naših pristrasnosti u percepciji, možemo da naučimo da se fokusiramo na istinitu procenu situacije u kojoj smo se zatekli, bez distorzije stvarnosti—samim tim, ostajući prisebni, mirni, puni energije, kreativni i otporni kada se suočimo sa stresnim situacijama.

Psiholozi mogu da pomognu ljudima koji pate od stresa. Stres ih sputava i smanjuje kvalitet života, a oni često nisu svesni na koje sve načine stres utiče na njihovo zdravlje, odnose i posao. U nekoj meri, mi možemo da smanjimo nivo stresa tako što se pobrinemo za sebe: regulisanjem sna, vežbom i ishranom. Međutim, da bi zaista se uspešno suprotstavili stresu, moramo da radimo i na tome da pronađemo smisao ili svrhu u našem poslu i aktivnostima, i da gajimo pozitivne međuljudske odnose tako što koristimo empatiju.

Zašto koristiti empatiju? Zato što kada dajemo i primamo empatiju, mi stvaramo skoro magičan neurotransmiter oksitocin, koji kreira osećanje poverenja i zajedništva—ključne za pregovaranje i rešavanje konflikata, bilo da se radi o parovima, zajednicama, državama. Vođstvo sa empatijom može da pomogne onima koji su oko nas da budu izvor podrške u životu, kao i da smanje verovatnoću interpersonalnih konflikata.

Naravno, možda je teško zamisliti osećanje empatije kada smo besni ili umorni. Zamislite par koji se nalazi posle napornog dana na poslu. Bez povezivanja sa empatijom i ljubavlju, oni će se možda posvađati oko toga ko je na redu da pere sudove ili će se jednostavno povući jedan od drugog, lišavajući jedan drugog bliskosti.

Praksa empatije: slušanje

Kako ovo izbeći? Tako što praktikujete slušanje, umesto upadanja u uobičajene modele ponašanja.

Mnogi od nas slušaju druge “na pola uha”, okupirani svojim brigama i ne u potpunosti prisutni. Često pristrasno slušamo, sa predrasudama, odlučujući šta ćemo zapravo čuti i pre nego što saslušamo celu priču, ili vezujemo to što je neka osoba rekla sa našim iskustvom, bez uvažavanja i razmatranja tuđe perspektive. Onda pravimo dobronamerne komentare koji ne uvažavaju jedinstvenost misli i osećanja druge osobe, kao što su: “Znam kroz šta prolaziš”. Ili, mi smo rastrojeni bukom naših unutrašnjih glasova, pa na kraju završimo tako što pogađamo šta je neko rekao, što nas sprečava da aktivno i stvarno slušamo. Bez stvarnog slušanja, mi rizikujemo da izgubimo vezu i pravimo lažne pretpostavke.

Kako empatično slušanje izgleda? Ono zahteva odustajanje života centriranog samo na sebe, fokusiranje i pridavanje pažnje, i stavljanje na stranu svih predrasuda ili distorzija u mišljenju, kako bismo se povezali sa drugom osobom i njenim emocijama. Ovo znači ulaženje u interakcije sa istinskom željom za povezivanjem i razumevanjem, umesto pobeđivanja.

Empatija je lakša kada razumemo neke od priča koje nosimo sa sobom o tome ko smo i kada učimo kako te priče zamagljuju našu percepciju i prosuđivanje. Ako smo bili ponižavani u detinjstvu ili smo bili “gladni pažnje”, u sadašnjosti možemo imati problema sa poverenjem u druge ljude ili sa intimnošću. Parovi koji se često svađaju često i nose sa sobom takve priče—možda osećajući se nedovoljno vrednim zbog toga što prošlost boli—što čini teškim prisutnost u ovde i sada, a to ih čini i ranjivijim u odnosu sa partnerom.

Ali, kada ljudi nauče da reaguju sa empatičnim slušanjem, to im može pomoći da se pomere od svojih ličnih priča koje ometaju ili izobličavaju njihovo rasuđivanje. Postepeno, sve će biti teže da se nešto doživi previše lično, da podrazumevamo da i drugi ljudi imaju slične stavove kao i mi, ili da se fokusiramo samo na negativno, umesto na pozitivne aspekte svake situacije.

Sedam načina da povećate svoje empatične sposobnosti slušanja

Donosimo neke preporuke koje vam mogu pomoći u pojačavanju vaše sposobnosti empatičnog slušanja i izražavanja empatije:

  • Reflektujte to što drugi govore o vama, tako što ćete ili ponavljati ili parafrazirati šta je neko rekao. Zvuči kao da ste danas dosta toga prošli na poslu, zar ne?
  • Akcentujte osećanje iza reči i proverite tačnost svoje interpretacije. Zvučite iscrpljeno. Da li vas je nešto potreslo na poslu?
  • Obratite pažnju na jezik tela. Izgledate napeto. Kako mogu da vam pomognem?
  • Pitajte pitanja sa otvorenim krajem kako biste pokazali zainteresovanost za perspektivu drugog. Kakav je bio vaš dan u kancelariji? Ali ne: Zašto ste toliko zakasnili?
  • Usporite i duboko udahnite kako biste se smirili ako osećate da ste uznemireni ili da ste upili tuđu tenziju. Usporavanje vaših emocionalnih reakcija može da vam bude od pomoći da se zaista povežete sa drugom osobom i da ne budete “zarobljeni” u sopstvenoj reaktivnosti. Neki ljudi su to pronašli u meditaciji pune svesnosti, saosećanju prema sebi, ili treningu saosećanja, a sve ovo može da pomogne u regulaciji emocija.
  • Izbegavajte brzinske sudove. Empatija znači videti ljudska bića kao zauvek promenljiva i u stanju evolucije; zato ne želite da osudite drugog ili da ga odbacite.
  • Učiti iz prošlosti. Ako niste svesni sopstvenih predrasuda i ishitrenih zaključaka, imaćete poteškoća u istinskom slušanju druge osobe i sa ispravnom percepcijom. Poznajte sopstvene pristrasne stavove i predrasude, i koristite kognitivno uokviravanje—tehniku koja uključuje preispitivanje sopstvenih interpretacija događaja—kako biste ponovno evaluirali šta se zapravo dešavalo u specifičnom konfliktu ili situaciji, umesto toga što ste ispričali sebi da se dogodilo u tom trenutku. Koristeći mozak na ovaj način, možete ga “preumrežiti” tako da će sledeći put biti manje emocionalno uznemiren, a vaš nervni sistem će biti smireniji.

Učenje da komunicirate sa empatijom može vam mnogo pomoći u stvaranju više pozitivnosti u vašim odnosima i smanjenju stresa. Kada bismo svi više bili fokusirani na slušanje i razumevanje, svet bi bio manje stresan—i mnogo srećnije mesto za život.

Prilagođeno sa: https://www.mindful.org/fight-stress-empathy/?utm_content=buffere3dd3&utm_medium=social&utm_source=facebook.com&utm_campaign=buffer

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s