Organizacije koje promovišu mentalno/psihološko zdravlje bolje rade i posluju.

Organizacija koja vrednuje psihološko zdravlje i lično blagostanje svakog pojedinca ne samo da ostvaruje visoke rezultate u psihosocijalnoj sigurnosti, već takođe profitira minimizovanjem odsustva radnika, bolesti i protraćenog vremena, prema jednom istraživanju u Australiji.

Zašto Australija, tako daleko od Severne Amerike i Evrope, preuzima kormilo u obraćanju pažnje na ovo pitanje? To možda ima neke veze sa reputacijom ove zemlje u dobrom raspoloženju i optimizmu, u pejzažima poput pustog regiona Outback, povremenim krokodilima, kao i otrovnim meduzama i scenama prelepe prirode koje oduzimaju dah.

Klima psihološke sigurnosti prepoznaje ograničen kapacitet toga koliko ljudi mogu da proizvedu za jedan dan, kako objašnjava autor ove studije, dr. Maureen Dowd, profesor kadrovske i organizacione psihologije na University of South Australia. “Klima psihosocijalne sigurnosti gleda na ravnotežu između psihološkog zdravlja radnika nasuprot produktivnosti, a prioritet menadžmenta je psihološko zdravlje radnika.”

Zdrava radna mesta imaju menadžere koji visoko vrednuju lično blagostanje radnika i stavljaju ga među prioritete, uključujući i njihovo emocionalno zdravlje. Oni osmišljavaju uloge zaposlenih koje nisu preterano zahtevajuće i koje daju autonomiju i socijalnu podršku.

Dowd je autor izveštaja iz 2016. godine, koji je zasnovan na 4 200 intervjua sa zaposlenima iz nekoliko industrija, a koji je objavljen u Safe Work Australia, vladinoj agenciji koja razvija zakone o bezbednosti na radnom mestu. Izveštaj navodi da poslodavci koji stavljaju produktivnost kao prioritet pre ličnog blagostanja radnika prosečno gube 6 milijardi dolara godišnje—to je oko 4.5 miljardi američkih dolara godišnje—zbog izostanka radnika, kao i zbog nižeg nivoa učešća/zainteresovanosti radnika na poslu.

Zdrava radna klima može da bude sigurnosna brana protiv preterane stimulacije nagomilanih odgovora na stres, bez obzira da li su u pitanju neurološki odgovori (sistem za uzbunu koji čine amigdala, hipotalamus i simpatički nervni sistem), hormonalni (adrenalin, hipofiza) ili psihološki (bes, anksioznost) zaposlenih.

Potreba za privatnim prostorom kao suprotna od potpuno otvorenog radnog prostora, adekvatno vreme za san i spavanje, kultura/radna klima koja unapred sprečava maltretiranje i zlostavljanje na radnom mestu, kao i fleksibilna odsustva koja uzima u obzir zdrastvene potrebe cele porodice, takođe doprinosi ličnog blagostanju zaposlenih prema ovoj studiji.

Posle istraživanja medicinskih timova, Amy Edmondson sa Harvard Business School je zaključila da atmosfera poverenja je bolji prediktor uspeha nego individualni učinak, kada su u pitanju članovi tima. U sigurnoj i bezbednoj radnoj klimi, članovi mogu da podele svoje greške i neuspehe, otvarajući slobodan prostor za njihovo ispravljanje. U takvom radnom okruženju, članovi mogu da veruju u dobru veru i kompetenciju/stručnost drugih u grupi, i da im daju podršku, kada je ona potrebna. Da biste videli suprotno, pogledajte agencije koje demorališu političkim pritiskom, efekte korporativnog preuzimanja na poslove,  ili visoku tenziju advokatske firme u BBC-oj seriji “Silk”.

Nivoi sreće u Australiji su još uvek u vrhu svetskih deset zemalja, ali ispod nordijskih zemalja, i one nisu imune na pad u socijalnom kapitalu—ovo je termin koji podrazumeva društvenu podršku i poverenje u druge—a ovaj pad je registrovan u SAD. Obraćanje pažnje na lično blagostanje zaposlenih na radnom mestu može da poboljša zdravlje kompanije i cele zemlje.

Prilagođeno sa: https://www.psychologytoday.com/us/blog/neuro-behavioral-betterment/201805/psychologically-healthy-workplace-leads-better-outcomes