Autor: Amelia Aldao
Kao ljudska bića, mi imamo kapacitet da razmišljamo o prošlim iskustvima. Razumevajući naše prethodno ponašanje, mi možemo da donosimo nove i bolje odluke u budućnosti. Na primer, zamislimo da se osoba jutros uspavala i da je počela da haotično juri kroz kuću, tražeći šta će da obuče za posao. Dok je tako trčala bez puno svesnosti, ona je oborila punu čašu vode, koja je stajala na stolu. Staklo se razbilo i osoba se posekla—krv je počela da curi iz rane na stopalu. Ona je morala da provede sledećih 15 minuta čisteći ranu i sklanjajući srču sa poda. Nivo frustracije se značajno povećao posle toga. Kasnije uveče, osoba može da sedne i razmisli o tome šta se desilo tog jutra. Ona je veoma brzo došla do jednostavnog zaključka: sve to je moglo da se izbegne tako što je trebalo da namesti budilnik da zvoni par minuta ranije, ili da je juče samo spremila šta će obući sledećeg dana.
U ovom primeru, razmišljanje i analiza događaja u prošlosti, može da bude od velike pomoći.
Nažalost, u mnogim drugim slučajevima, „prežvakavanje“ prošlosti može da bude veoma neproduktivno. Mi se često „zaglavimo“ u tim misaonim obrascima, pokušavajući da odgovorimo na pitanje „zašto“ više nego što bi to trebalo da radimo. U tom procesu, mi postajemo sve više samokritični, postavljajući pitanja poput „Zašto ne mogu ništa da uradim dobro?“ ili „Zašto su svi bolji od mene, a samo ja ne mogu da se saberem?“.
Kada uhvatimo sebe kako postavljamo sebi takva pitanja, naša prirodna sposobnost da mislimo o prošlosti, pretvara se u zlokobni začarani krug ruminacije. Ruminacije su veoma problematične, zbog toga što produžavaju negativna raspoloženja (u velikom broju slučajeva vodi u depresiju), i smeta u našim odnosima sa drugim ljudima.
Kako da znamo kada na adaptivan i produktivan način rešavamo probleme, a kada ulazimo u maladaptivnu ruminaciju?
Jedan od načina jeste da sebe zapitamo da li naše razmišljanje nam pomaže u rešavanju nekog konkretnog problema, ili zapravo ometa naš kapacitet za rešavanje problema. Kada ruminiramo, mi se fokusiramo na samokritične misli, koje nas sabotiraju i ne daju nam da dođemo do konkretnog rešenja. Tako, iako izgleda kao da rešavamo probleme, mi zapravo bivamo zarobljeni u tom začaranom krugu, gde se osećamo sve lošije, a naši kapaciteti da rešavamo probleme postaju sve manji.
Nekoliko istraživanja je bilo fokusirano na vezi između ruminacije i teškoća u rešavanju problema. Ove studije obično uključuju dve grupe ispitanika: one koji imaju mnogo depresivnih simptoma (disforične) i one koji imaju malo simptoma depresije (nedisforične). Ispitanici u obe grupe su nasumično dodeljeni u jednu od dve eksperimentalne grupe. Jednoj grupi je bilo dodeljeno da slušaju audio snimak, u kome su imali instrukcije da razmišljaju o svojim greškama, manama i neuspesima. Tako, u ovoj grupi je aktivno bila podsticana ruminacija. U drugoj grupi, ispitanicima je naloženo da zamisle niz različitih mesta i situacija. Ovo je imalo ulogu distrakcije, pa je posle ovih instrukcija, ispitanicima dalje naloženo da reše niz problema. Iznova i iznova, istraživači su pronalazili da su ispitanici koji su bili u grupi kojoj je bilo naloženo da ruminiraju, imali sve manji kapacitet da rešavaju probleme (u poređenju sa ispitanicima iz druge grupe koji su koristili distrakcije). Iznova i iznova, oni su nudili sve manje kreativnih rešenja, pa su čak kada i „nalete“ na neko dobro rešenje, smatrali ga manje učinkovitim i/ili su preispitivali sopstvenu sposobnost da uspešno implementiraju to rešenje.
Dalje, izgleda da su razlike između ruminacije i distrakcije još više naglašene kod disforičnih ispitanika. Iz ovoga sledi zaključak da su ruminacije još više štetne za ljude koji su depresivni. Tako, taj začarani krug depresivnog raspoloženja i neučinkovitih strategija rešavanja problema, nastavlja se u nedogled.
Kada živite svoj svakodnevni život, i kada uhvatite sebe kako „mentalno ponavljate“ scene iz prošlosti, zaustavite se i upitajte se: „Da li ova vrsta razmišljanja može da mi pomogne da rešim svoje probleme ili smanjuje moje samopouzdanje?“ Ako shvatite da rešavate probleme i da je vaš kapacitet za to povećan, onda se verovatno bavite adaptivnim razmišljanjem i analizom. Međutim, ako je odgovor više vezan za smanjenje samopouzdanja, onda vaše mišljenje verovatno negativno utiče na sposobnost rešavanja problema, što znači da polako ulazite u začarani krug ruminacije.
Kada se to desi, najbolje što možete da uradite jeste da napravite pauzu i da se fokusirate na neke druge aktivnosti, bar na neko vreme. Zvuči mnogo lakše nego što to jeste, ali sa redovnim vežbanjem, postaće navika i sve će više biti deo vašeg ponašajnog repertoara.
Prilagođeno sa:
Psihoterapija online 
3 thoughts on “Da li rešavate probleme ili ruminirate?”