Piše: Arash Emamzadeh

Oni možda biraju strategije emocionalne regulacije zbog kojih im je lošije.

• Osobe sa depresivnim poremećajem koriste neučinkovite strategije emocionalne regulacije.
• Ovo se ne dešava zbog nedostatka znanja o tome koje će im tehnike promene raspoloženja pomoći, a koje to neće.
• Izgleda da je razlog zbog koga depresivni ljudi biraju neučinkovite strategije emocionalne regulacije motivacione prirode.

Skorašnja studija je otkrila koje sve strategije emocionalne regulacije koriste depresivne osobe.

Podaci ukazuju na to da, kada se uporede sa osobama koje nisu depresivne, depresivni ljudi su podjednako vešti u strategijama emocionalne regulacije, ali će „verovatnije izabrati one strategije emocionalne regulacije koje će smanjiti prijatne emocije“.

Slede glavni rezultati ovog istraživanja.

Studija 1

Uzorak: 38 depresivnih pacijenata i 39 ispitanika u kontrolnoj grupi.

Metod: Učesnici su prvo učili kako da uče tehnike emocionalne regulacije, prvo distrakciju i ruminaciju. Onda su primenjivali ove tehnike na prijatne i neprijatne događaje iz prošlosti, u periodu od 6 meseci.

Rezultati: Depresivni ispitanici su češće spontano birali tehniku distrakcije, onda kada je događaj kojeg su se sećali, bio pozitivne prirode. Ovo je često vodilo ka redukciji prijatnih emocija.

Kada su dobili instrukciju da izaberu tehniku koja će ih učiniti srećnijima, međutim, oni su birali slično kao i mentalno zdravi ispitanici.

Dakle, izgleda da ispitnici koji se bore sa depresijom su inicijalno birali inferiornu (ili goru) tehniku upravljanja svojim raspoloženjem, ne zbog nedostatka znanja, nego zbog toga što nisu imali motivaciju da urade nešto drugo.

Studija 2

Uzorak: 58 ispitanika sa depresijom i 62 ispitanika bez depresije.

Metod: U istraživanju je korišćena ekološka metoda procene 10 dana (4 ankete po danu). Ankete su uključivale pitanja o raspoloženju, korišćenju distrakcija i ruminacije, kao i motivaciji za doživljavanje prijatnih i neprijatnih emocija (drugim rečima, da li su ispitanici želeli da budu srećni).

Rezultati: postoji veća verovatnoća kod depresivnih ljudi da će koristiti različite distrakcije ako počnu da doživljavaju prijatne emocije u svakodnevnom životu. Ovi rezultati su u skladu sa rezultatima prethodnih istraživanja.

Što se tiče motivacije, učesnici u obe grupe su više voleli da doživljavaju prijatne emocije (npr. sreću ili smirenost). Ipak, u poređenju sa nedepresivnom grupom, grupa depresivnih ljudi je bila više voljna da iskusi negativne emocije (poput tuge, žalosti ili anksioznosti).

Ova jača voljnost da se dožive negativne emocije, istraživači zaključuju, „predviđa povećanu upotrebu distrakcija kada se pojave prijatne emocije, zatim više negativnih ruminacija, povećanje neprijatnog afekta i smanjenje pozitivnog afekta“.

Sposobnost nasuprot voljnosti da se osećamo bolje

Važno istraživačko pitanje odnosi se na to zašto depresivni ljudi koriste tehnike emocionalne regulacije koje im ne pomažu da se osećaju bolje. Iako ne postoji saglasnost o ovom pitanju, odgovor može zavisiti od osobe do osobe, kao i prirode njihovog mentalnog poremećaja. Ovo može biti lista potencijalnih razloga:

• Osećanje da ne zaslužuju da budu srećni
• Strah od sreće (npr. zbog straha od gubitka ili gubljenja kontrole)
• Imaju cilj koji je različit od sreće
• Izazovno je nekada izabrati najbolju strategiju emocionalne regulacije kada ih negativne emocije preplave
• Uverenje da je emocionalna kontrola nemoguća
• Familijarnost sa negativnim raspoloženjima
• Percepcija da su negativne emocije mnogo konzistentnije od pozitivnih emocija
• Neefektivne strategije koje su naučene ili potkrepljivane od strane depresivne porodice i prijatelja

Dodatna istraživanja su neophodna da bi se evaluirao svaki od ovih činilaca ponaosob.

Zaključak

Izgleda da depresivni ljudi imaju potrebno znanje i veštine da regulišu svoju emocije i da se nose sa njima, ali ipak, oni ne koriste optimalne tehnike emocionalne regulacije, najverovatnije zbog problema sa motivacijom.

Ovo sugeriše da bi osobi sa depresijom moglo biti od koristi da poveća svoju svesnost o tome kako se odnosi ili kako reaguje na određene emocije—kao i da odgovori na pitanje „zašto“. Na primer, tako što će sebi postaviti sledeća pitanja:

Kako najčešće mogu da prevladam neprijatna osećanja, kao što su tuga, anksioznost, bes i žalost?

Da li uživam u tome da se osećam dobro? (npr. srećno, smireno, relaksirano, uzbuđeno)? Ako ne, zašto je to tako?

Da li me lični ili sredinski faktori sprečavaju u korišćenju optimalnih strategija emocionalne regulacije?

Prilagođeno sa:

https://www.psychologytoday.com/intl/blog/finding-a-new-home/202309/a-surprising-reason-why-depressed-people-do-not-get-better