Postoji jedan veoma suptilan i zlokoban ciklus koji se često dešava onima koji se bore sa osećanjima depresije. Bez obzira da li su situaciona, akutna ili hronična, depresivna osećanja se grade i pojačavaju sama od sebe.

Kada se ne osećamo sjajno, mi se teže opiremo psihološkom usporavanju… zbog toga što se ne osećamo sjajno, nama se ne radi ništa. A pošto se ne osećamo kao da možemo da bilo šta radimo, ovo obično uključuje psihološko usporavanje ili prekid aktivnosti koje imaju potencijal da nas učine da se osećamo bolje.

Tako počinje zlokoban ciklus: kada se ne osećate dobro, vi ne radite više ono što ste radili, a to vodi u prekid aktivnosti koje bi vas oraspoložile i pasivnost, a koje bi takođe  pravile kontratežu negativnim osećanjima zbog kojih se osećate loše.

Stvaranje radosti kako bi se kontrabalansirala depresija često zahteva od nas da prihvatimo i da zaista budemo svesni da ne osećati se ili nemati volje da radite nešto što može izazvati radost je deo depresivnih osećanja. Kada se “ne osećate” kao da vam se nešto radi, to nije dovoljan razlog da to ne radite.

Razmotrite sledeće: koliko ste se puta osećali kao da vam se ide kod zubara, kako bi očistili zubni kanal? Možda nikada. Većina ljudi se NIKADA nije osećala kao da želi da ide kod zubara. Ali svi mi idemo tamo. Mi idemo kod zubara, kada dođe vreme za to, jer svi znamo—na intelektualnom nivou, koji je na razdaljini od naših osećanja i toga kako se osećamo prema zubaru—da je to nešto što je potrebno. Bez obzira na to kako se osećamo. Za većinu nas, kada bismo čekali da se osećamo kao da nam se ide kod zubara, nikada ne bismo otišli tamo i svi bismo hodali ulicama sa groznim teškoćama i bolovima u zubima (ako bismo još uvek imali zube).

Kada se osećate depresivno, manja je verovatnoća da ćete se osećati kao da želite da pozovete prijatelja, da vežbate, volontirate, ili da pišete, ili da se upustite u bilo kakvu aktivnost koja ima potencijal da stvori radost kao protivtežu depresivnim osećanjima. Ali baš kao u slučaju odlaska kod zubara, ako dopustimo tim osećanjima da diktiraju našim ponašanjem—verovatno ćemo biti zarobljeni u zlokobnom krugu/ciklusu depresije.

Strategije za stvaranje radosti usred osećanja tuge i depresije, kao i stresa i anksioznosti, pre svega se kreću oko pravljenja intelektualnih odluka na osnovu onoga što već znate, umesto onoga kako se osećate.

Strategije za stvaranje radosti kada se pojave depresivna osećanja

1. Prihvatite vaše srce i vašu glavu

Prepoznajte da su vaše srce i vaša glava retko u saglasju, a to je prednost kada govorimo o stvaranju radosti. Kao što znate da morate da platite račune, bez obzira kako se osećate u vezi toga, verovatno znate da će vam bilo koja od raznih aktivnosti pomoći da se osećate bolje, čak i ako se ne osećate kao da biste ih radili. Plaćajte račune do određenog roka i upuštajte se u aktivnosti koje vam pomažu da se osećate bolje, bez obzira na osećanja u vezi toga. Vaša osećanja vas mogu odvesti na stranputicu ako to ne učinite.

2. Zakažite aktivnosti koje vam pomažu da se osećate dobro—ne čekajte na inspiraciju

Mi obično čekamo da se osećamo dovoljno dobro da bismo radili nešto—ali to je kontraproduktivno ako se ne osećate dobro i potrebno je da se osećate bolje. Ako već znate da se osećate loše (i osećate kao da želite da ostanete na kauču sa velikim pakovanjem sladoleda), budite ljubazni prema sebi i častite sebe jednom šetnjom, pozovite prijatelje, napravite kupku, ili bilo kakvu drugu aktivnost, baš kao da je pregled kod zubara u pitanju… stavite to u svoj kalendar i uradite to zato što vam kalendar tako kaže, da je vreme za to, bez obzira na vaša osećanja ili motivaciju u tom trenutku.

3. Grešite na strani odvraćanja pažnje

Često kada se osećamo depresivno oko nekog pojedinačnog pitanja, mi odbijamo da se upustimo u aktivnosti koje nam odvlače pažnju (druženje, socijalizacija, vežbanje i rad), zbog toga što imamo nekakav osećaj kontrole ili zadovoljstva zbog toga što se previše fokusiramo na problem. Kao da ako sve vreme “pazimo” na problem, onda neće moći da se “prišunja” iz nas. Naravno, intuitivno znamo da nije od koristi za naše raspoloženje ili rešavanje problema. Ipak, mi ćemo često odbijati pozive od zabrinutih prijatelja i porodice da nas “izvade” iz kuće. Ponekad je to zbog toga što nećemo da se osećamo “u obavezi” da se ponašamo u neskladu sa onim kako se osećamo; ili jednostavno ne želimo da budemo okruženi radošću kada se osećamo tužno.

Ako vam je potrebno vreme da budete sami sa sobom, trebalo bi da odvojite to vreme za sebe, i nema razloga da silite sebe da se družite ili da idete na okupljanja gde ćete se osećati kao da morate da se pretvarate da ste dobro. Ali ako i kada odlučite da provedete neko vreme sa sobom, nemojte da se “utopite” u kauču. Radite na nekom projektu, krećite se ili vežbajte (bar malo), organizujte nešto što ste ranije izbegavali, ili pišite dnevnik. Dajte sebi poklon konstruktivnog  vremena sami sa sobom, a ne destruktivne izolacije.

Prilagođeno sa: https://psychcentral.com/blog/managing-depression-3-simple-strategies-to-create-joy/