Paradoksalna tajna pronalaženja smisla života

Potraga za smislom života može da se okrene protiv vas.

Godine 1942, veliki psihijatar Viktor Frankl, njegova žena i roditelji su bili deportovani u nacistički geto Terezin. Njegov otac je umro od pneumonije pola godine posle odlaska u logor, zbog groznih uslova života tamo. Sledeće godine, Frankl i njegova žena su bili transportovani u zlokobni logor smrti Aušvic, gde je oko milion ljudi bilo pogubljeno. Onda je prebačen u još dva logora, što ga je razdvojilo od majke i žene—one će obe na kraju nestati.

Tokom sve te patnje, Frankl je počeo da veruje da je jedini način da preživi i održi razum taj da se čvrsto drži osećaja smisla i svrhe. On je čuven po citiranju filozofa Fridriha Ničea, koji je pisao: “Onaj koji ima zašto da živi, može da podnese bilo kakvo kako“. Za Frankla lično, značenje je moralo da “poteče” od toga što je bio lekar i psihijatar koji je pomagao drugim zatvorenicima, kao i kroz razmišljanja o njegovoj ženi Tilly; sledeći pasus iz njegove knjige Potraga za smislom to prelepo ilustruje:

“Mi smo bauljali u tami… Stražari koji su nas pratili su vikali na nas i držali puške u rukama… Sakrivajući usta iza podignute kragne, čovek je marširao prema meni i iznenada šapnuo: ‘Kada bi nas naše žene videle sada! Iskreno se nadam da im je bolje u kampovima i da ne znaju šta se dešava sa nama’. Ovo je izazvalo slike moje supruge u mom umu… moj um se držao slike moje žene, zamišljajući je sa zadivljujućom preciznošću. Čuo sam je kako mi odgovara, video sam njen osmeh, njen iskren i ohrabrujući pogled… Razumeo sam kako čovek koji nema više ništa na ovom svetu još uvek može da doživi blaženstvo, makar na jedan sekund, tokom razmišljanja o nekome koga voli.”

Kada je bio oslobođen iz logora, Frankl je proveo ostatak života propagirajući važnost smisla kao melema protiv patnje i ključne tajne za sreću. Smisao mu je dao snagu da preživi holokaust i stvorio temelje za celokupan pristup životu.

Zbog toga, može da zvuči čudno što je ostavio za sobom sledeću opomenu: “Niko ne bi trebalo da traži apstraktno značenje života”.

Zašto bi nas Frankl upozoravao da ne tragamo za nečim što je on strastveno smatrao veoma važnim? On daje neke znakove  u predgovoru za istu knjigu, gde piše: “Nemojte da ciljate ka uspehu—što više ciljate ka njemu, to ćete više promašiti. Uspeh, kao i sreća, ne može da se postavi kao cilj; on se događa spontano.”

Drugim rečima, Frankl veruje da smisao ne može da se traži kao cilj sam po sebi. Smisao mora da se “desi” kao sporedni efekat traganja za drugim ciljevima. Ako je ono što zaista želite da pronađete smisao, on preporučuje: “Morate da dopustite da se dogodi, tako što nećete mnogo brinuti oko toga”. Umesto toga, on preporučuje da radite one stvari koje vas povezuju sa nečim većim od vas. Ovo može da uključuje potragu za znanjem putem studiranja na fakultetu, posvećivanje drugima kroz volonterski posao ili iskazivanje ljubavi prema porodici (odgoj dece), ili bilo šta drugo.

Empirijska istraživanja potvrđuju ovaj predosećaj. Dok je imati životni smisao povezano sa većom srećom, potraga za smislom može da bude povezana sa manjkom sreće. Michael Steger, Shigehiro Oishi i Todd Kashdan su napravili online anketu u kojoj je učestvovalo preko 8 000 ljudi širom sveta. Da bi došli do smisla, oni su koristili Meaning in Life anketu, koja daje dva određena skora. Prvi skor pokazuje stepen do koga ljudi aktivno tragaju za smislom, dok drugi skor pokazuje stepen do koga su ga oni već našli. Rezultati su tačno onakvi kakve je Frankl predvideo: veći skorovi u potrazi za smislom su bili povezani sa manjim zadovoljstvom u životu i srećom.

Paradoksalna tajna u pronalaženju smisla može da bude da ne tragate za njim. Najbolje forme smisla koje pružaju najviše zadovoljstva mogu da procvetaju kada tražimo lepotu, ljubav, pravdu ili, kako Frankl piše, “svrhu koja nas prevazilazi”—a ne kada tražimo smisao direktno. Tajna smislenog života može da bude da podsećamo sebe svakodnevno da radimo prave stvari, da volimo strastveno, da tragamo za fascinantnim iskustvima i da radimo važne aktivnosti, ne zbog toga što pokušavamo da povećamo naš osećaj smisla života, već zbog toga što su ti poduhvati dobri sami po sebi.

Prilagođeno sa: https://www.psychologytoday.com/us/blog/supersurvivors/201805/the-paradoxical-secret-finding-meaning-in-life

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s