Autor: Jonathan Shedler

Postoje mnogi modaliteti psihoterapije i nekada se oni dosta razlikuju. Čuvajte se terapeuta koji su previše identifikovani sa određenim “brendom” terapije. Oni su već odlučili kako će raditi sa vama pre nego što su vas upoznali—da ne govorimo o tome da vas stvarno razumeju. Takođe, čuvajte se terapeuta koji tvrde da su stručnjaci za mnoge različite vrste terapije. Niko nije stručnjak za sve. Možda ćete završiti sa diletantom, ili nekim ko je više zabrinut za popunjavanje svojih sati nego za svoj integritet.

Čuvajte se terapeuta koji previše naglašavaju da se specijalizuju za određenu dijagnozu ili stanje. Dijagnoza nam malo govori o tome kako da pomognemo. Uzroci mentalnog i emocionalnog patnje su generalno utkani u tkanje naših života—kako živimo, kako gledamo na sebe i druge, kako se povezujemo sa ljudima ili ne uspevamo da se povežemo, šta želimo i čega se plašimo, šta znamo o sebi i šta ne želimo da znamo. Stručnost terapeuta je u razumevanju kako je ovo tkanje utkano i kako potencijalno može biti drugačije utkano i uvezano, a ne u dijagnozama.

Početne sesije treba da se fokusiraju na razvijanje zajedničkog razumevanja šta je zaista problem—razumevanje koje ima smisla za oboje. “Šta je zaista problem” nije vaša depresija ili anksioznost ili poremećaj ishrane; to je ono što se psihološki dešava što izaziva ove teškoće, ili ih perpetuira. Zajedničko razumevanje šta je problem pruža fokus za psihoterapiju. Efektivna terapija ima fokus.

Ovo zajedničko razumevanje može se razviti u prvoj sesiji ili može zahtevati nekoliko sesija. Evoluiraće i menjaće se kako terapija napreduje. Dinamično je, nije statično. Ali treba da postoji fokus od samog početka, kao temelj na kojem se gradi. Nema smisla “raditi” terapiju osim ako oba učesnika znaju šta su tu da rade.

Mnogi terapeuti govore o “terapijskom savezu” ali manje njih razume šta terapijski savez zaista podrazumeva. To ne znači samo da osećate povezanost. To nije savez zasnovan na bilo čemu. Terapijski savez je savez zasnovan na zajedničkoj svrsi—to jest, zajedničkom razumevanju rada koji ste tu da obavite. Ima tri elementa: postoji povezanost. Postoji međusobni dogovor o svrsi terapije. Postoji međusobni dogovor o metodama koje ćete koristiti da postignete tu svrhu. Sva tri elementa su neophodna. Često vidimo prvo bez druga dva. To stvara toplu i podržavajuću vezu, ali ne i značajnu psihološku promenu.

Zajedničko razumevanje šta je problem mora biti zaista zajedničko. Ne može biti samo razumevanje terapeuta, ili samo klijenta. To je nešto što vi i vaš terapeut razvijate zajedno, što prevazilazi ono što bilo ko od vas može znati sam. Ako biste mogli sami da dođete do ovog razumevanja—ako biste mogli da dođete i kažete šta je zaista problem i zašto—verovatno vam terapija ne bi bila potrebna. Posao terapeuta je da vam pomogne da razjasnite šta je problem na način na koji to ne možete sami. Kada dođete do zajedničkog i značajnog razumevanja, znate da ste identifikovali nešto od vitalne važnosti.

Studenti često pitaju šta da rade kada klijenti nemaju pojma šta je problem. Znaju da nešto nije u redu, ali ne mogu reći šta. Možda se osećaju prazno, izgubljeno, ili zaglavljeno, ali ne znaju zašto. Tu na scenu dolazi stručnost terapeuta, jer terapeut donosi perspektivu koju klijent ne može imati. Jedna stvar koja može biti problem je da je klijent relativno stranac za sebe. Možda će terapeut komentarisati: “Osećate da je nešto veoma pogrešno, ali nemate reči za to.” Ako klijent proceni da je ovo tačno, možda će terapeut predložiti: “Možda će pomoći da pronađemo reči za ono što je pogrešno. Ako možemo pronaći reči, moći ćemo jasnije videti stvari. Kada jasnije vidimo, možda ćemo moći videti kako stvari mogu biti bolje.”

Zatim bi trebalo da pitamo—a ovo je ključno, jer razumevanje mora biti zaista zajedničko—”Da li mislite da bi pomoglo da pronađemo reči za ono što je pogrešno?” Ako klijent rezonuje sa ovim—ako i ona oseća da će pronalaženje reči pomoći—onda imamo početni fokus tretmana. Naš zajednički zadatak je da pronađemo reči. Klijent ne može da pronađe prave reči bez pomoći terapeuta i terapeut ne može da pronađe prave reči bez njene pomoći, ali verovatno mogu zajedno. Fokus tretmana će se razvijati tokom vremena, ali onda oni imaju početnu tačku. Sledeći put kada se sretnu, oboje znaju šta rade i zašto su tu.

Ako klijent ne oseća da će pronalaženje reči pomoći, nastavljamo istraživanje dok ne pronađemo fokus za koji oboje smatramo da će biti koristan. Ne preporučujemo nastavak terapije dok nismo na istoj strani o njenoj svrsi. Ne “radimo terapiju” radi terapije. Radimo terapiju kada i klijent i terapeut oboje razumeju šta tu rade i zašto.

Ne uzimamo uvek “da” kao odgovor. Ako klijent pristane na fokus tretmana ali to učini na način koji sugeriše da samo pristaje, nemamo zajedničko razumevanje. To je samo terapeutovo razumevanje, a ne naše razumevanje. Ako pristane jer misli da terapeut najbolje zna—jer samo je terapeut stručnjak—takođe nemamo zajedničko razumevanje. (Ali imam novu hipotezu o tome šta može biti problem. Ako je navikla da se oslanja na druge o tome šta je ispravno za nju, to bi moglo objasniti zašto nešto oseća pogrešno što ne može staviti u reči. I to će terapeut izneti na zajedničko razmatranje.)

Dakle, kako da izaberete terapeuta? Izbegavate ideologe i stručnjake za sve. Ne tražite daleko i široko terapeuta koji se specijalizuje za ljude sa tačno vašim problemom, jer nema drugih ljudi sa tačno vašim problemom.

Kada se sretnete, obratite pažnju da li terapeut izgleda više zainteresovan za vas ili za vašu dijagnozu. Obratite pažnju da li terapeut poziva da zajedno razmišljate o tome šta je problem. Obratite pažnju da li ste vas dvoje u stanju da razvijete zajedničko razumevanje o tome šta izaziva teškoće koje vam zvuči istinito, a što nije bilo očigledno. Poslednji deo može potrajati nekoliko sastanaka, ali terapija bi trebalo da ide u tom pravcu od samog početka.

Ako su svi ovi sastojci prisutni, verovatno ste pronašli dobrog terapeuta.

Prilagođeno sa linka:

https://www.psychologytoday.com/us/blog/psychologically-minded/201604/how-to-choose-a-therapist