Terapijski odnos može da bude veoma moćan odnos. U stvari, moć u ovom odnosu je od vitalne važnosti, i ovo je nešto o čemu etičan terapeut mora pažljivo da razmisli. Idealno, terapeut koristi svoju poziciju autoriteta, koja je inherentna ovoj ulozi, kako bi osnažio ljude sa kojima radi u terapiji, i kako bi zajednički radili na dobrobiti klijenta. Na žalost, ovo se ne događa uvek. U nekim slučajevima, terapeuti su zloupotrebljavali nejednaku distribuciju moći u terapijskom odnosu. Ovo, naravno, može da bude štetno za ljude kojima bi trebalo da pomognu, a koji čak možda ni ne znaju šta se događa i šta bi trebalo da preduzmu oko toga.

Kao osoba na psihoterapiji, vera u sopstveno iskustvo i komunikacija tog iskustva su od esencijalne važnosti za psihoterapijski proces. Ako imate sumnje ili strahove oko nečega što se desilo ili načina na koji ste bili tretirani, u većini slučajeva bi trebalo da razgovarate sa terapeutom o ovome. I obrnuto: ovakve brige i bojazni morale bi odmah da budu adresirane od strane terapeuta.

Ponekad, terapeuti mogu da pogreše u terapiji, što uključuje i povredu granica, podržavanje zavisnosti kod klijenta, ili neprijateljska/agresivna ponašanja. Puno toga može da podigne crvenu zastavu. Iako ćemo se osvrnuti na neke, ovo sigurno nije iscrpna lista, a verovanje sopstvenom instiktu je uvek najvažnije.

Granice su izuzetno važne u terapijskom odnosu i mnoge od ovih granica su eksplicirane u etičkom kodu prema kojem profesionalci moraju da se upravljaju.

Neophodno je da terapeut održava odgovarajuću profesionalnu granicu; ovo je jedan od načina na koji terapeut održava poverenje u odnosu i terapijskom procesu. Održavanje granica znači da vaš terapeut bi trebalo da nikada ne prelazi te granice, niti da vama dozvoli da ih prelazite. Terapijski odnos bi trebalo da osnaži i obogati vaš život.

Primeri prelaženja granica su sledeći:

• Povreda poverenja. Deljenje informacija sa drugima, ili informacija o drugima sa vama.
• Održavanje seansi pod uticajem supstanci. Ovo uključuje upotrebu različitih supstanci, poput alkohola, odnosno bilo čega što može da značajno utiče na sposobnost održavanja seansi.
• Održavanje seansi i ometanje seanse. Ovo znači obavljanje drugih stvari, kao što su izvršavanje drugih obaveza, obroci ili odgovaranje na telefonske pozive.
• Nepoštovanje dužine seanse. Seanse mogu nekada da se vodi sa zakašnjenjem, ali neprestano skraćivanje ili produžavanje seansi, ili ako ne znate koliko će seansa biti dugačka, jeste takođe nepoštovanje granica.
• Očekivanje, prihvatanje ili traženje usluga/poklona. Mali znaci pažnje, kao što su zahvalnice, mogu biti u redu ako se nude, ali nikada ne bi trebalo da se očekuju, a osoba koja je na terapiji ne bi smela da bude pod pritiskom da to čini (niti da se tako oseća).
• Pozivnice za socijalne događaje. Vaš odnos je profesionalan i trebalo bi da bude sprovođen u profesionalnom kontekstu; dok terapeuti dobijaju pozivnice za važne socijalne događaje koje uključuju ljude na terapiji, i veoma su dirnuti ovim, u principu ne bi trebalo da se prihvataju, kako bi se sačuvao integritet i sigurnost profesionalnog odnosa—što i jeste prioritet.
• Traženje podrške za biznis. Terapeuti ne smeju da pitaju za donaciju, priloge ili bilo kakve druge novčane izdatke, ili bilo kakvu novčanu pomoć, sem cene terapijske seanse.
• Održavanje višestrukih odnosa. Terapeuti ne bi smeli da budu u ulozi terapeuta sa ljudima sa kojima su u još nekim drugim važnim ulogama/odnosima (ili ljudi sa kojima terapeuti blisko poslovno sarađjuju). U malim zajednicama, sa veoma malim brojem terapeuta, ovo može da bude teško, ali terapeuti moraju da naporno rade na tome, kako bi pronašli etičku ravnotežu i održali sigurnost terapijskog prostora.
• Bilo kakva seksualna provokacija, zahtev, pritisak ili ponašanje. Licenciranim psihoterapeutima je zabranjen bilo kakav seksualni kontakt sa ljudima sa kojima rade u terapiji. Ako se vaš terapeut ponaša na određeni način koji implicira ovo, radi se o ozbiljnom narušavanju poverenja.

Održavanje zavisnosti

Terapeuti su pod etičkom obavezom da podržavaju ljude na terapiji u pokušajima da žive nezavisno, koliko god da je to moguće. U nekim slučajevima, terapeuti namerno podržavaju zavisnost. Važno je da postoji namera da se terapeut “ukloni iz slike”, pošto ovo znači da je osoba na terapiji postigla svoje ciljeve i pomerila se na bolje mesto u životu.

Neki od znakova da terapeut održava zavisnost u terapijskom odnosu se sledeće:

• Pritiska vas da prekinete odnose sa ljudima koji su vam važan izvor podrške.
• Ohrabruje česte kontakte van seanse, bez razumnog opravdanja.
• Odgovara negativno ili sa odbacivanjem na pozitivne promene koje ste ostvarili u životu.
• Ima preteran uticaj na vaše lične izbore—slobodne aktivnosti, odnose, izbor odeće, izbore u karijeri, itd.
• Pritiska vas da ne govorite drugima da ste na terapiji, ili pokušava da vas izoluje od drugih važnih ljudi u vašem životu.
• Nudi vam ili vas ohrabruje da koristite ilegalne/adiktivne supstance bez medicinskog recepta od kvalifikovanog lekara.

Hostilna ponašanja i zloupotreba

Terapeuti ponekad moraju da se suprostave problematičnim ponašanjima ili da imaju razumna očekivanja u vezi ponašanja klijenata na terapiji. Međutim, ova granica nikada ne bi trebalo da se pretvori u otvoreno neprijateljska ponašanja ili zloupotrebu odnosa.

Neke indikacije da je terapeut počeo da se neprijateljski ponaša uključuju:

• Izražavanje preteranog besa prema vama.
• Upotreba jezika koji je uvredljiv, nipodaštavajući ili neuobičajen—upotreba profanosti nije neuobičajena u terapiji, ali ona ne bi nikada trebalo da bude usmerena ka vama kao klijentu na uvredljiv način, ili da vas zastrašuje. Ako klijent na terapiji izabere da koristi profan jezik kako bi izrazio snažna osećanja, to može da bude u redu, ali terapeut ne bi trebalo da koristi ovakav jezik van ovog konteksta. Ponovo, “jake reči” ne bi trebalo da budu upotrebljene na uvredljiv način ka vama kao klijentu.
• Vikanje—ako postavite jake granice da ne želite da pričate o nečemu, vašem fizičkom prostoru i dodiru, kao i jeziku koji smatrate uznemiravajućim, ovo mora da bude poštovano. Može se desiti da vaš terapeut izražava mišljenje o kliničkim benefitima razgovora o temama koje vas uznemiravaju ili su vam neprijatne; ipak, ovo bi trebalo da bude smireno izražavanje nečega što pomaže vašem razumevanje i pojačava terapeutovu podršku u vašem naporu da se promenite—nikako ne bi trebalo da bude ljutit ili ultimativan zahtev.
• Pretnje—ne bi trebalo da se osećate da ste pod bilo kakvom pretnjom od vašeg terapeuta. Pretnja o tome kako će otkriti neke informacije o vama, kako će ih iskoristiti unutar ili van terapije, ili kako će okončati terapijski proces ako se ne konformirate nečemu—sve su to alarmantni znaci. Terapeut će možda morati da okonča terapiju sa vama ako veruje da ona ne doprinosi vašoj dobrobiti ili iz nekih drugih razloga, ali ovo mora da bude sprovedeno na veoma pažljiv način, tako što će vam pomoći da razumete razloge za kraj terapije i koje su druge opcije na raspolaganju.

Navedeni scenariji mogu da pruže širok raspon ponašanja koji mogu da budu indikator problematičnog terapijskog odnosa u kojem postoji zloupotreba. U nekim od ovih slučajeva, može se zamisliti kako postoji određeno kliničko opravdanje za neka od ponašanja. Međutim, ako se osećate neprijatno u vezi vašeg terapijskog odnosa, trebalo bi da nešto uradite u vezi te neprijatnosti—ona je stvarna, validna i zahteva vašu pažnju.

Ako imate neke bojazni u vezi terapeuta ili terapije

Ako imate bojazni u vezi sigurnosti vašeg terapijskog odnosa, u većini slučajeva najbolji prvi korak je da ove bojazni iznesete svom terapeutu. U mnogim slučajevima, možda postoji problem u komunikaciji, pa će terapeut biti zahvalan što ste izneli problem. (Dobri terapeuti žele da vam pomognu da se osećate bolje!)

Ako ovo ne izgleda moguće ili razumno u zadatim okolnostima, uvek možete da potražite drugo mišljenje od drugog terapeuta. Iako je retko mudro tražiti više terapeuta istovremeno, jedna seansa za konsultaciju sa drugim terapeutom o tome kako terapija ide i otkrivanje novih mogućnosti (promena terapeuta koji može da vam bolje pomogne) je uvek razuman korak.

Prilagođeno sa: https://www.goodtherapy.org/blog/how-to-recognize-abuse-in-therapy-what-to-do-about-it-0525165