Depresija skrivena među nama

Možda znate nekoga ko je depresivan, ali ne zna to. Ljudi očekuju da neko ko je depresivan mnogo plače, ostaje u krevetu ceo dan, da bude apatičan, ili da zvuči kao Eeyore iz Vini Pua. Ali, depresija nije uvek tako očigledna.

Neki mogu da je u potpunosti prikriju. Ti ljudi mogu da se smeju i osmehuju; mogu da se ponašaju kao i svi ostali, čak i kada doživljavaju neverovatan emocionalan bol. Ponekad, ljudi koji ovo rade na kraju izvrše samoubistvo, a posle toga niko ne može da poveruje u to šta se desilo. Ljudi koji su depresivni ali se ponašaju kao da je sve u redu možda više ne mogu da se povere nikome. Obično nađu vremena da budu sami i da plaču, spuštajući malo “fasadu”, a onda se ponovo vraćaju u društvo, pretvarajući se kada moraju da budu sa drugima. Postoje ljudi koji žive sa svojim porodicama, a jedino mesto na kome mogu da “budu svoji” je u kupatilu, gde mogu da se isplaču kada svi ukućani odu na počinak. Ostatak vremena oni se ponašaju kao da je sve u redu i da ne doživljavaju bol. Pored bola koji osećaju, veoma je iscrpljujuće to što se prave da su srećni, a ova tajna ih dalje izoluje od društva. Dakle, pretvaranje čak može da poveća depresiju.

Drugi “pretvaraju” svoj bol u bes, i ljudi ih vide kao besne i opasne, jer oni na sve reaguju sa iritacijom. Oni mogu ali ne moraju da budu svesni toga da su depresivni, ali drugi ne mogu da nazru koliko je samouništavajući njihov unutrašnji bol. Okolina može da od njih zazire, da ih se plaši, da ih prezire ili ignoriše. Veoma je teško saosećati sa ljudima koji povređuju druge, i veoma je teško prepoznati njihovu ranjivost, pa depresija često prođe “ispod radara” sredine.

Ipak, kod nekih postoje problemi sa ovisnošću koja je povezana sa depresijom. Ovisnici često provode svoje vreme tako što se isključivo bave svojom ovisnošću. Oni planiraju aktivnosti vezane za ovisnost i ove faze u planiranju im momentalno “podižu” raspoloženje. Onda oni koriste šta god na šta su “navučeni” i to ih dalje podiže. Ali, uzbuđenja se “izližu”, a štetni efekti ovisnosti počinju da deluju, pa uzbuđenje smenjuju osećanja kajanja i krivice, a depresija ih spušta nadole, poput betonskog bloka zakačenog za noge. Oni ponovo uleću u isti ciklus iskustva, pokušavajući da se osećaju bolje; oni planiraju i anticipiraju. Ceo njihov život se svodi na bežanje od depresije, ali on postaje centriran na još dramatičnije forme ovisnosti, a depresija može ponovo da prođe “ispod radara”, neprepoznata. Međutim, nisu svi ovisnici i depresivni—ali depresija može da bude izazvana ovisnošću.

Depresija izoluje ljude. Bez obzira da li se kriju od sveta u svom krevetu, da li su zaokupljeni svojom ovisnošću, guraju druge od sebe svojim besom, ili čuvaju svoje misli i emocije u sebi, pretvarajući se da su srećni, depresivni ljudi se uglavnom osećaju veoma usamljeno. Depresija u sebi ima ugrađen mehanizam izolacije, koji sprečava da se ljudi koji imaju ove probleme povezuju sa drugima. Čak i kada se osećaju sigurno da mogu da izraze to što osećaju, veoma je teško nekome ko nije doživeo tešku depresiju da je zaista razume. Kako je moguće da neko ko nije doživeo depresiju razume bol nalik onome kada vas neko operiše bez anestezije, ali bez otvorenih rana na telu koje se mogu videti? Kako neko ko nije iskusio svu složenost bola koji ne samo da je neverovatno snažan, nego je i komplikovan drugim faktorima, poput stigme mentalne bolesti i činjenicom da depresija, nenalik drugim bolestima, uzrokuje promene u ponašanju?

Ljudi smatraju da su ove promene u ponašanju rezultat moralnog kova neke osobe, a ne pripisuju ih bolesti.

Bol je takođe problematičan zbog toga što napada lične misli i osećanja, a ne jetru ili pluća. Depresija može da natera pojedinca da mrzi sebe ili da je nesrećan u vezama sa drugima. Takođe, može da natera nekoga da misli kako bi svima bilo bolje bez njega/nje, ili čak da bi svima bolje bilo kada bi on/a bili mrtvi. Može da natera da se neko oseća tužno, besno, krivo, bezosećajno, tupo, iako ništa od ovoga nije tako kada su depresivni.

Kako onda da pomognete ako je neko koga volite depresivan? Čak i kada ne možete da znate da je depresivan?

Tako što ljubazno postavljate pitanja i veoma pažljivo slušate odgovore. Saosećajte sa emocionalnim bolom—čak i kada morate da pogađate šta bi to moglo da bude. Dajte im do znanja da ste tu da saslušate i razumete, koliko god da je vremena potrebno, i da nećete prihvatiti “ne” kao odgovor. Naravno, ako niste osoba od poverenja—ako ih osuđujete, ili govorite drugima o sadržajima koju su vam povereni, ili ako ih prekidate, ako ste nestrpljivi, ili ih pogrešno razumete—onda je bolje za njih da pričaju sa nekim drugim, sa nekim ko može da ih stvarno sasluša. Biti pouzdan i strpljiv slušalac, bez osude i dostojan poverenja, je najbolja stvar koju možete da uradite u većini slučajeva sa nekim ko je depresivan.

Nekoliko ograda: ovde se radi uglavnom o odraslim ljudima. Sa decom je nešto drukčije i rad sa njima zahteva neke varijacije. Takođe, ovisnosti zamagljuju sliku depresije, i zahtevaju poseban tretman, kao i veoma različite intervencije. Slušanje bez osude je i dalje od presudnog značaja, ali možda mora da bude kombinovano sa postavljanjem čvrstih granica i profesionalnim tretmanom za ovisnost.

Prilagođeno sa: https://www.goodtherapy.org/blog/hidden-depression-among-us-0814124

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s