“Da li previše empatije može da bude loše za mene?”

“Da li empatija može da me učini previše osetljivim?”

To su česta pitanja koja se mogu čuti na treninzima emocionalne inteligencije i koučinga. Ako otelotvorite emocije koje ste “pokupili” od nekoga, odgovor na ovo pitanje može biti “da”. Ako ste, umesto toga, primetili i otpustili emocije u svom telu, tako da druga osoba može da slobodno izrazi sebe, odgovor je “ne”.

Ako želite da se ljudi osećaju udobno i otvoreno sa vama—što je svrha empatije—morate da pustite da vaše reakcije izblede. Vi pravite sigurnu zonu između vas tako što brinete i osećate se radoznalo, tako da možete da identifikujete i razumete šta drugi osećaju, a ne da im samo vraćate natrag emocije, poput ogledala.

Empatija kao socijalna osetljivost

Čak i na poslu, većina ljudi jedva čeka da ih slušate sa saosećanjem, što je temelj empatije. Oni žele da osetite njihovu neprijatnost ili patnju, pogotovo kada se bore da artikulišu kako se osećaju.

Ljudi žele da budu viđeni i da ih razumeju iza njihovih reči. Empatija pokazuje da vam je stalo.

Možete da doživite empatiju tako što ćete primetiti govor tela i glas, ali akutna osetljivost uključuje i otvorenost prema emocionalnoj energiji koja vibrira između vas. Ovu energiju možete osetiti u vašem srcu ili stomaku. Osećate ne samo ono što drugi osećaju, nego i ono što im treba. Možete da kažete kada im treba pažnja, priznanje, ili pomoć. Vi ih držite kada žele da odstupite i da im date prostor, ili kada žele da samo tiho stojite tu iza njih. Znate kada su nestrpljivi da se pomere ili ako im treba malo više vremena.

Empatska reaktivnost—kada je previše empatije loše

Sa empatijom, vi ćete osećati njihov stres, anksioznost, i bes u svom telu. Možete da osećate njihov bol emotivno i fizički. Ako pustite te emocije da ostanu u vašem telu, vaše telo i um mogu da budu emotivno kidnapovani.

Neograničena empatija može da vodi ka povećanju koncentracije kortizola, hormona stresa, što čini oslobađanje emocija sve težim. Preuzimanje tuđih osećanja tako da možete da proživite tuđe iskustvo može vas učiniti podložnim osećanjima depresije i bespomoćnosti.

Ne samo što će ovo voditi u sagorevanje, nego možete da izgubite poverenje koje ste želeli da učvrstite. Oni mogu da se osećaju manje shvaćeno. Osećaju se nepoštovano, podriveno ili oslabljeno kada prestanete da im dajete pomoć. Odgovor za koji ste smatrali da je “podrška” može da ošteti njihov osećaj sigurnosti i poverenja. Oni osećaju da ne mogu više da se u potpunosti izraze u vašem društvu.

Kako da kultivišete nereaktivnu empatiju

Imati otvoren, neosuđujući stav znači “…imati kapacitet da ostanete receptivni šta god da vam dođe u formi misli, pogleda, glasova ili osećanja i da to radite na nekritičan način”. Vi osećate kada emocije počinju da se dešavaju u vašem telu. Možete da imenujete emocije i da ponudite osobi nešto što može da mu/joj pomogne, ili da bolje razume svoje iskustvo. Onda opustite telo i pustite da se emocija “slegne”.

Nereaktivna empatija je pogotovo korisna kada osećate potrebu da uskočite u vatru i “popravljate” druge ljude, tako da oni konačno mogu da uvide šta bi trebalo da osećaju i da rade. Ova potreba može da dođe iz empatije, ili možda osuđujete nečija uverenja.

Mi prihvatamo, uvažamo i ohrabrujemo izražavanje kod drugih tako što opažamo reakcije i puštamo ih da prođu.

Možete da održavate ovu otvorenu, neosuđujuću svesnost sa sledećom vežbom. Svaki put kada osetite da emotivno reagujete:

Opustite se—dišite i otpustite tenziju u telu.

Napravite distancu—oslobodite svoj um od bilo kakvih misli.

Centrirajte se—spustite svoju svesnost u centar svog tela, malo ispod pupka. Osećajte kako dišete. Ovo pomaže da pročistite svoj um.

Fokusirajte se—izaberite jednu ili dve ključne reči koje predstavljaju ono kako biste želeli da se osećate. Osećanja radoznalosti i saosećanja podržavaju nereaktivnu empatiju.

Kada vas sopstvene emocije ometaju, dišite i setite se ključnih reči da biste održali poverenje i konekciju. Dozvoljavanje drugima da osete emocije na bezbedan način može da im pomogne u rastvaranju osećanja i pronalaženju potencijalnog puta napred.

Prilagođeno sa: https://www.psychologytoday.com/blog/wander-woman/201704/can-you-have-too-much-empathy