Stres je univerzalna kategorija ljudskog iskustva. Svi su mu izloženi: na poslu, u privatnom prostoru, čak i u slučajnim interakcijama sa prolaznicima i poznanicima. Stres je konstanta svakodnevnog življenja u modernom društvu. Međutim, reakcija na stres nije uvek ista. Različiti ljudi reaguju na stres na različite načine; štaviše, često jedan te isti pojedinac će na stres reagovati drugačije u različitim situacijama i socijalnim okruženjima. Zašto je to tako?

Dok je određeni nivo stresa na poslu normalan, preteran stres može da utiče na produktivnost, kao i na fizičko, psihičko i emotivno zdravlje. Različite uticaje iz okoline na koje reagujemo stresom (a koji se nazivaju stesorima) nikada ne možemo u potpunosti da kontrolišemo, ali ono što definitivno možemo da kontrolišemo je naša reakcija na stres. S druge strane, naše emocije imaju “zarazan” kvalitet, pa stres može da utiče na kvalitet naših odnosa sa drugima, baš kao što istovremeno drugi utiču na nas. Što bolje reagujete i upravljate svojim stresom, to ćete pozitivniji efekat imati na druge, a to će i stres drugih ljudi manje negativno uticati na vas.

Jasno je da stres utiče i na um i na telo. Za razliku od naših predaka, koji su razvili “bori se ili beži” mehanizme odgovora na različite pretnje iz spoljašnje sredine, moderan čovek je suočen sa veoma drugačijim izazovima, pa je lična percepcija i interpretacija događaja samim tim značajnija nego u slučaju neposredne fizičke opasnosti. U jednoj studiji je pokazano da ispitanici mogu da aktivno utiču na smanjenje glavobolje samim tim što su naučili kako da zaustave “katastrofizirajuće” ili negativne misli, a jak pritisak na poslu može, na primer, biti povezan sa nekim koronarnim bolestima. S druge strane, osećanja poput radosti, sreće i entuzijazma mogu smanjiti visoke nivoe stresa, pogotovo kada idu u paru sa ostavljanjem vremena za aktivnosti koje smatrate ugodnim i osvežavajućim.

Postoji razlika između akutnog i hroničnog stresa, a ove dve vrste stresa imaju različit uticaj na um i telo.

Akutni stres je odgovor organizma na konkretnu i specifičnu situaciju koja uključuje novinu, nepredvidljivost, ili pretnju po ego. Ova vrsta stresa može nekada da bude dobra, jer hormoni stresa koji se oslobađaju mogu da pomognu umu i telu da razreši ili prevaziđe tu situaciju (primer za ovo može da bude govor koji bi trebalo da održi pred grupom ljudi: stres, često povezan sa osećajem treme, može da bude stimulans ako ne pređe određenu “gornju granicu” i ne postane parališući i destruktivan). Neka istraživanja pokazuju da delovanje akutnog stresa može uticati na neke funkcije mozga, pogotovo one koje su zadužene za motornu koordinaciju i učenje/pamćenje.

Hroničan stres proizilazi iz ponavljajućeg izlaganja stresnim situacijama. Usled ovog ponavljanja, dolazi do preopterećenja uma i tela, pa dugotrajno izlaganje ovoj vrsti stresa može da dovede do sloma našeg odbrambenog sistema i ima loše posledice po organizam. Hroničan stres može da bude povezan sa srčanim bolestima, visokim pritiskom, visokim holesterolom, dijabetesom tipa II i depresijom. Mnogi autoriteti smatraju da ljudsko um/telo nije predviđeno da se nosi sa ovom vrstom stresa i da dugoročno izlaganje hroničnom stresu može da ima veoma štetne posledice po organizam.

Određeni činioci u značajnoj meri doprinose stresu na poslu. Najčešće to su:

• niske plate
• preteran rad i maksimalistički zahtevi na poslu
• malo prilika za rast, razvoj i napredovanje
• rad koji nije zanimljiv ili izazovan
• nedostatak socijalne podrške i loši međuljudski odnosi sa kolegama
• nedostatak kontrole oko većine odluka u vezi posla i radnih zadataka
• konfliktni zahtevi ili nejasna očekivanja oko učinka na poslu

Na kraće vreme, stresno radno okruženje može da utiče na simptome poput glavobolje, bolova u stomaku, poremećaje sna, nervozu i teškoće u koncentraciji. Hronični stres može da uzrokuje anksioznost, insomniju, povišen krvni pritisak i oslabljen imunološki sistem. Takođe, može da doprinese stanjima poput depresije, gojaznosti i srčanim bolestima.

Često se dešava da reakcija na stres bude negativna i nezdrava, što u stvari još više produbljuje i pogoršava situaciju: prejedanje, potrošnja nezdrave (tzv. “junk”) hrane, cigarete, alkohol ili upotreba određenih hemijskih supstanci, samo su od nekih čestih negativnih načina da se nosimo sa stresom. Umesto toga, osoba koja je izložena dugom i jakom stresu može da pokuša da razvije zdrave i pozitivne mehanizme odbrane od stresa i da pokuša da upravlja svojim stresom, odnosno da ga prevaziđe.

Najvažnije je biti svestan da je stresom moguće upravljati. Posle toga, postoji niz koraka koje možemo preduzeti da bi efikasnije prevladali stres i pronašli način da optimalnije obavljamo svoje radne zadatke i da pozitivnije provodimo vreme na poslu.

Savet 1. Prepoznajte znake upozorenja preteranog stresa na poslu. Iritacija, nervoza, povlačenje i letargija, mogu uticati na smanjenu produktivnost na poslu, povezanu sa gubljenjem zadovoljstva koje možete pronalaziti u njemu. Pored toga, mogu se pojaviti sledeći simptomi:

• osećanja anksioznosti, iritacije i depresije
• apatija, gubljenje interesa za posao
• problemi sa spavanjem
• konstantan zamor
• problemi sa koncentracijom
• tenzija u mišićima i glavobolja
• problemi sa stomakom
• socijalno povlačenje
• gubitak seksualnog nagona
• upotreba alkohola i hemijskih supstanci u cilju prevazilaženja stresa

Savet 2. Smanjite stres na poslu tako što ćete se pobrinuti za sebe. Briga o sebi može da predstavlja zaokret u ličnoj filozofiji i životnom stilu osobe koja je pod stresom. Dobrobit i blagostanje su ključne reči u ovom procesu. Ovo može da se postigne različitim sredstvima: povećanim kretanjem i vežbanjem tela (šetnja, trčanje, fitnes, sport i različite fizičke aktivnosti), svesnim uzimanjem/izborom hrane, smanjenjem alkohola i nikotina u dnevnoj upotrebi, povećanje sati kvalitetnog sna, širenje i učvšćivanje mreže socijalne podrške—samo su neke od ideja kako ovo može da se izvede.

Savet 3. Smanjite stres na poslu pravljenjem prioriteta i dobrom organizacijom. Zahtevi na radnom mestu mogu da postanu preplavljujući, pa je nužno da ponovo zadobijemo određeni stepen kontrole nad situacijom. Zadaci na poslu mogu da počnu da nas zasipaju brzinom i jačinom na koje nismo spremni da adekvatno odgovorimo. Zbog toga, ako naučimo kako da upravljamo svojim vremenom i da organizujemo zadatke koji su pred nama tokom dana, možemo značajno da utičemo na smanjenje nivoa stresa kojem smo izloženi.

Savet 4. Naučite da smanjite nivo stresa putem razvoja emocionalne inteligencije. Emocionalna inteligencija je način da upravljamo i upotrebljavamo svoje emocije na pozitivan i konstuktivan način. Emocionalna inteligencija je podjednako bitna kao i intelektualna inteligencija za uspeh na poslu, a tiče se komunikacije sa drugim ljudima, prevazilaženja razlika, reparacije povređenih osećanja i smanjenja tenzije i stresa.

Savet 5. Smanjite stres na poslu tako što ćete eliminisati loše navike. Najčešće loše navike su, u suštini, strategije naših napora da obavimo radne zadatke: perfekcionizam, negativno mišljenje, potreba za kontrolom, loše navike (poput kašnjenja). Razumevanjem razloga koje stoje iza ovih navika i aktivnim naporom da ih promenimo, možemo u značajnoj meri da doprinesemo sopstvenoj dobrobiti.

Savet 6. Naučite kako menadžeri i zaposleni mogu da smanje nivo stresa na poslu. Menadžeri mogu da posluže kao aktivni uzori ili modeli zaposlenima, pogotovo u stresnim periodima, kako osoba može da se efikasno nosi sa visokim intenzitetom stresa. Radom na poboljšanju svakodnevne komunikacije, kultivisanjem pozitivne društvene klime u organizaciji i neposrednom razmenom mišljenja/stavova o različitim pitanjima, stvara se atmosfera deljenja i učestvovanja, a ovo je ključni preduslov za individualni osećaj da svaki zaposleni doprinosi “široj slici” u kompaniji.

Možda najmoćniji način da se stres smanji jeste reframing ili pridavanje drugačijeg značenja stresu. Umesto destruktivnog uticaja na naše psihološko blagostanje, stress može da se posmatra kao izazov koji pomaže individualni rast i razvoj. U tom slučaju, drastično se smanjuje opasan uticaj stresa na pojedinca i otvara se širok prostor za upliv pozitivnih emocija i iskustava.

Prilagođeno sa: http://www.helpguide.org/articles/stress/stress-at-work.htm