Kako prepoznati i smanjiti problematične navike konzumacije alkohola.

Kada doživljavamo intenzivnu anksioznost u vezi sa socijalnim situacijama, obično osećamo snažnu potrebu da ih izbegnemo. Na primer, možemo odbijati pozive na žurke, propuštati prilike da se povežemo sa klijentima ili izbegavati izlaske i upoznavanje. Ovo izbegavanje je vrlo problematično jer nas sprečava da shvatimo da te situacije obično nisu toliko loše koliko ih zamišljamo. Anksioznost je uvek gora u našoj glavi.

Kada otvoreno izbegavanje nije moguće (recimo, kada moramo da prisustvujemo porodičnoj proslavi, kada nam šef kaže da moramo da se družimo sa klijentima ili kada nam organizuju sastanak naslepo), ponekad pribegavamo suptilnijim oblicima izbegavanja. Tako je. Naš anksiozni um je veoma kreativan i učiniće sve što može da nas udalji od onoga što izaziva našu anksioznost. Na taj način ne suočavamo se sa anksioznošću, što nas drži u stalnom stanju strepnje u vezi sa budućnošću.

Jedan vrlo čest oblik suptilnog izbegavanja je konzumiranje alkohola. Alkohol je gotovo „savršena“ forma suptilnog izbegavanja u socijalnim situacijama, jer je u mnogim slučajevima to čak i podržano ponašanje. Popiti nekoliko piva ili par koktela sasvim je prihvatljivo, ako ne i poželjno, u mnogim društvenim okruženjima. Pijenje alkohola kako bismo upravljali socijalnom anksioznošću može biti posebno nezgodno – zar alkohol nije upravo ono što „treba“ da radimo u socijalnim situacijama? Ali, kada pijemo da bismo se izborili sa anksioznošću, možemo na kraju pogoršati stvari. U nastavku opisujemo tri načina na koja pijenje radi smanjenja anksioznosti može biti posebno problematično.

1. Alkohol može postati “štaka”. Kada se oslanjamo na alkohol da bismo smanjili anksioznost u socijalnim situacijama, možemo početi da pripisujemo svoj „uspeh“ u tim situacijama alkoholu. Tako alkohol postaje štaka, narušava nam samopouzdanje i pojačava anksioznost.
2. Alkohol može dovesti do ishoda kojih se najviše plašimo. Alkohol smanjuje inhibicije, pa ukoliko pijemo previše, možemo završiti tako što kažemo ili uradimo stvari koje ne bi trebalo. Možemo se ponašati neprimereno ili se obrukati. Paradoksalno, možemo ostvariti najgore scenarije koje zamišljamo.
3. Alkohol može postati poseban problem. Nije potrebno posebno naglašavati: često korišćenje alkohola za upravljanje anksioznošću može prerasti u mnogo širu tendenciju da se alkohol koristi za suočavanje sa svim neprijatnim osećanjima i senzacijama. U tom slučaju, to može dovesti do razvoja poremećaja zloupotrebe alkohola.

Kako možemo smanjiti problematično pijenje

Prvi korak je prepoznati da pijemo kako bismo se izborili sa anksioznošću, što može izgledati vrlo lako, ali je zapravo prilično složeno. Da li sipamo još jedno piće zato što se zabavljamo i prepuštamo trenutku? Ili zato što pokušavamo da „ugasimo“ anksioznost? Identifikovanje koja od ovih motivacija jače utiče na naše ponašanje važan je prvi korak u proceni da li je naše konzumiranje alkohola problematično.

Drugi korak je napraviti plan da postepeno pijemo sve manje i manje i dozvolimo anksioznosti da ispliva na površinu. Znam da je to teško i zastrašujuće. Ali, ova „izloženost“ anksioznosti je u centru kognitivno-bihejvioralne terapije, koja je i naučno potkrepljen tretman za anksioznost. Izlaganje je prilično teško i najbolje ga je sprovoditi uz brigu i vođstvo stručnjaka za mentalno zdravlje.

Kao i uvek, ovi tekstovi služe isključivo u edukativne svrhe. Ako sumnjate da se vi – ili neko vama blizak – možda suočavate sa mentalnim poteškoćama ili problemom vezanim za upotrebu psihoaktivnih supstanci, obratite se stručnjaku za mentalno zdravlje.

Prilagođeno sa:

https://www.psychologytoday.com/us/blog/sweet-emotion/202001/drinking-cope-social-situations