Istraživanja pokazuju da anksioznost može da vam pomogne, ako naučite kako da odgovorite na nju.

Šta pomislite kada čujete reč “anksioznost”? Možda zamišljate znojave ruke i brz puls koji doživite pred javni nastup. Ili možda mislite na vreme kada ste imali problema sa spavanjem, zbog toga što ste zabrinuti oko dece ili neplaćenih računa.

Anksioznost može da ograniči vaš potencijal. Ipak, nije sve tako loše. U stvari, nova istraživanja pokazuju da vam anksioznost može pomoći u tome da budete učinkovitiji—ako znate kako da na nju odgovorite.

Šta pravi anksioznost?

Američka psihološka asocijacija definiše anksioznost kao emociju “koju karakteriše osećanja tenzije, misli pune brige, i fizičke promene kao što su povećan krvni pritisak”. Anksioznost je skup psiholoških i fizioloških simptoma uzrokovanih percepcijom neposrednje pretnje. Simptomi se razlikuju od osobe do osobe i zavise od veličine percipirane pretnje, tako da dok jedna osoba može da počne da se znoji na samu pomisao o tome da bi trebalo da uđe u avion, neko drugi će osetiti vrtoglavicu kada je suočen sa ogromnom količinom posla pred kratak rok.

Svrha anksioznosti

Anksioznost je normalan deo života, i može da vam pomogne u tome da se osećate sigurno. Kada ne biste uopšte imali anksioznost, ne biste ni gledali na obe strane kada prelazite ulicu. Kada se suočite sa opasnom i po život pretećom situacijom, vi se ne biste “trznuli”. Vaš telesni sistem “udari ili beži” reakcije je tu da bi vas zaštitio i pomogao da pobegnete iz opasne situacije i sačuvao žive.

Ali, većina nas doživljava anksioznost u situacijama koje nisu preteće po život. Kašnjenje u plaćanju računa ili pitati šefa za povišicu vas verovatno neće ubiti, ali vaše telo može da reaguje kao da se nalazite na ivici provalije.

Kako vam anksioznost pomaže u produktivnosti

Mnoga istraživanja pokazuju kako anksioznost može da loše utiče na pamćenje i da smanjuje koncentraciju. Ali nova istraživanja pokazuju i da ne mora uvek da utiče na produktivnost. Studija iz 2017. godine, objavljena u Journal of Individual Differences, je pokazala da anksioznost takođe može da motiviše ljude da budu bolji u nečemu. Pojedinci koji shvataju stresnu situaciju kao izazov—umesto kao pretnju—mogu da dobiju energiju iz sopstvene anksioznosti.

To ima smisla. Možda preferirate da pišete svoj seminarski rad baš tu noć pred rok, zbog toga što vam je preteći datum pomogao da ga završite. Ili vam je možda anksioznost oko loše ocene pomogla da zagrejete stolicu i češće učite. Osećaj anksioznosti može da vam pomogne da ostanete fokusirani na svoje ciljeve—ali samo ako ste otvoreni ka tome da je, za početak, prihvatite. Mnogi ljudi ulažu svoju energiju u to da potiskuju svoju anskioznost ili da je izbegavaju. Ali te navike će samo pojačati anksioznost, percepciju da je ona loša i da doživljaj iste može da vam našteti.

Istraživači su pronašli da su ljudi učinkovitiji  kada se suoče sa svojom anksioznošću. Imenovanje emocija i prihvatanje da ste anksiozni može da bude deo procesa u okviru koga svoje vreme i energiju ulažete u postizanje ličnih ciljeva.

Prigrlite je, nemojte je izbegavati

Iako je anskioznost neprijatna, ona se može tolerisati. Ali, mi živimo u kulturi koja nas uči da je anksioznost loša—i mnogi ljudi pogrešno veruju da je anksioznost mnogo užasnija nego što to zaista jeste.

Prigrlite svoje anksioznost, bar ponekad. Podsetite sebe da je biti anksiozan deo vaše ljudskosti. I ponekad to može da bude dokaz da ste izašli iz svoje zone udobnosti. Umesto mišljenja da “ne treba da budem tako nervozan” ili “moja anksioznost je dokaz da neću uspeti”, recite sebi “ja sam anksiozan i dalje mogu da budem uspešan”. Nemojte da dozvolite anksioznosti da vas odvuče od vaših ciljeva: i dalje možete da uspete, iako ste nervozni.

Jačanje mentalne snage nije samo vezano za osećaj mirnoće sve vreme. Mentalna snaga se sastoji i u tome da se osećate anksiozno, ali da ipak preduzmete neke akcije. Time što ste produktivni, čak i kada ste anksiozni, će vam pomoći da razvijete samopouzdanje u vašu sposobnost da podnosite i upravljate neprijatnošću. A to može da vam pomogne da posmatrate stres kao izazov, umesto kao pretnju. Kada ste u stanju da tako nešto uradite, možete da koristite anksioznost da poboljšate vašu učinkovitost.

Potražite pomoć ako doživljavate snažnu anksioznost

Ako, međutim, anksioznost koju doživljavate utiče na vaše svakodnevno funkcionisanje—praveći teškoće u tome da idete na posao, pohađate školu ili da se socijalizujete sa drugima—to može da bude znak poremećaja anksioznosti. Poremećaji anksioznosti se mogu tretirati veoma dobro uz pomoć profesionalca. Psihoterapeuti kažu da mnogim ljudima koji pate od poremećaja anksioznosti treba dosta vremena, nekada godine, da se obrate za pomoć, ali što se pre javite, to bolje.

Prilagođeno sa: https://www.psychologytoday.com/blog/what-mentally-strong-people-dont-do/201708/anxiety-isnt-the-problem-your-response-is?utm_source=FacebookPost&utm_medium=FBPost&utm_campaign=FBPost