Zaista, najmanje kompetentni ljudi misle da su najbolji.

Sigurno ste imali priliku da gledate emisije poput Idola ili neki sličan šou gde se amateri takmiče u pevanju. Neretko takmičari koji imaju skromne glasovne sposobnosti i nisu obučeni u pevanju, a koji nisu prošli prvi krug takmičenja i bili su odmah eliminisani, budu veoma razočarani, iznenađeni i čak šokirani što nisu prošli dalje. Oni su pre izlaska na binu bili potpuno uvereni da će proći, a onda i pored toga što su sudije pokrivali svoja lica tokom njihovog pevanja i komentara poput “Pevanje nije za tebe”, oni i dalje veruju da su talentovani pevači.

Kada ih pitaju “Zašto su stvari pošle naopako?”, odgovaraju sa “Bio sam malo nervozan… mislim da je to”.

Ova pojava uopšte nije retka. Na internetu možete pronaći mnogo takvih slučajeva. Dalje, i van muzičke arene, većina nas poznaje bar jednu osobu koja veruje da je u nečemu nadarena, a u stvari nije dobra u tome—menadžer koji dobro ne upravlja, učitelj koji dobro ne podučava, ili doktor od koga pacijenti beže.

Ovaj fenomen se zove Daning-Krugerov efekat, prema psiholozima Dejvidu Daningu i Džastinu Krugeru. U njihovom klasičnom članku za Journal of Social and Personality Psychology, oni su pokazali da najmanje kompetentni ljudi često veruju kako su među najkompetentnijima.

Objašnjenje ovog fenomena je relativno jednostavno: ljudi koji nemaju neku veštinu ili sposobnost  upravo zbog toga ne mogu da evaluiraju nedostatak iste. Ovo znači da veštine koje su potrebne kako bi bili kompetentni u određenom zadatku su identične onima koje su potrebne da biste evaluirali nečiju kompetentnost i učinak. Loši učitelji često ne mogu da procene da su loši u podučavanju, jer im fali razumevanje toga kako bi trebalo da objašnjavaju stvari. Ljudi koji nisu duhoviti ne znaju da nisu smešni, jer im fali razumevanje toga šta je zapravo duhovito.

Procena nečije kompetencije zahteva nešto što psiholozi zovu metakognitivne veštine, to jest, sposobnost da ispituju sopstvene misli. Praktikovanje metakognicije nas poziva da napustimo egoističnu perspektivu koju inače imamo, i da preispitamo sami sebe iz spoljašnje perspektive. Umesto da naivno verujemo kako smo pametni, duhoviti, ili interesantni, moramo da na kratko “iskočimo iz sopstvene kože” i da objektivnije evaluiramo sami sebe.

Većini nas fale metakognitivne veštine koje su potrebne da tačno ocenimo sopstveni učinak. Pokušajte sledeći eksperiment kada budete bili na večeri kod nekoga. Pitajte ljude da dignu ruku—bilo da veruju da su iznad proseka, prosečni, ili ispod proseka—na svakoj mogućoj karakteristici koju mogu svi da dele, recimo inteligenciji ili šarmantnosti. Protivno očekivanoj verovatnoći, većina ljudi će reći da su iznad proseka, bar u zapadnim kulturama. Iako su istraživači primetili ovakvo ponašanje širom sveta, ona su manje prisutna u kulturama na Istoku, gde se kulturološki jači akcenat stavlja na skromnost.

Iako većina nas nije baš sjajna u tome da oceni sopstvenu kompetenciju, oni koji su najlošiji u nekoj veštini ili sposobnosti su ujedno i najgori u ocenjivanju te veštine. U jednoj studiji, Daning i Kruger su pitali studente da ocene sebe u pogledu veština logičkog rezonovanja u poređenju sa njihovim vršnjacima. Rezultati su bili zaprepašćujući: učesnici koji su najmanje kompetentni u logičkom rezonovanju su procenjivali da su najbolji u tome. Iako su verovali da su negde na 70. percentilu, oni su zapravo bili na 12. percentilu.

Daning-Krugerov efekat nije samo od akademskog značaja. On ima konkretne implikacije u svakodnevnom životu. U istraživanju koje se pojavilo u žurnalu Medical Education, istraživači su pitali specijalizante u jednoj medicinskoj ustanovi da sami sebe ocene u pogledu kompetencija za različite medicinske procedure. Više od 75 procenata specijalizanata su verovali da su odlični u većini procedura. Ali pravi stručnjaci se nisu slagali. Kada su posmatrali specijalizante kako izvode ove procedure, stručnjaci su smatrali da je manje od 20 procenata ispunilo standarde struke.

Dakle, sledeći put kada budete mislili da ste najbolji u nečemu, sačekajte i razmislite da li ste možda nevoljna žrtva Daning-Krugerovog efekta. Iako je možda vaša najnovija ideja za Nobelovu nagradu, takođe može biti beznačajna. Najgore od svega, vi možda ne možete da uočite razliku između dobre i loše ideje, bar ne sami.

Srećom, postoji jedan lek za Daning-Krugerov efekat: a to je povratna informacija. Jedan od najboljih načina da znate da li imate dobar učinak jeste da tražite povratnu informaciju od ljudi u koje imate poverenje i koji su priznati stručnjaci u svom polju.

Ključ u ovoj strategiji jeste da budete otvoreni ka onome što čujete i da se borite protiv prirodne tendencije da zauzmete odrambeni stav.

Uz malo ispravnog vođstva, možda svi možemo da živimo u skladu sa svojim percepcijama o sebi.

Prilagođeno sa: https://www.psychologytoday.com/us/blog/supersurvivors/201806/why-the-least-competent-people-often-think-theyre-the-best?utm_source=FacebookPost&utm_medium=FBPost&utm_campaign=FBPost