Briga je nužno zlo kada pričamo o mentalnom zdravlju. Neki je jednostavno smatraju lošom navikom koja može da se ispravi vežbanjem. Neki veruju kako briga možda ima neku svrhu za naše mozgove, jer nam pomaže da učimo iz prošlih iskustava i da se pripremamo za nova. Bilo da je dobra ili loša, briga zaokuplja naš mozak tako što ga fokusira na nepredvidljivu budućnost koju ne možemo da kontrolišemo.

Kaže se da je depresija fokusiranje na prošle događaje koje želite da promenite, a da je briga fokusiranje na buduće događaje nad kojima nemate kontrolu. Takođe se može reći za brigu da vi samo mislite da nemate kontrolu nad budućnošću, ali u stvari možete da aktivno izaberete pomoć samome sebi—u pripremu za događaje o kojima brinete. U ovom članku, možete pronaći neke aktivne načine na koje možete istrenirati mozak da prestane da brine.

1. Naredite svom mozgu da prestane da brine tako što ćete napisati svoje brige.

Kada trenirate svoj mozak da prestane da brine, kažu da je ovo tehnika koja najviše može da pomogne. Ako vas vaš mozak drži noću budnim, tako što celu noć provedete razmišljajući o nečemu, stavite to na papir ili istipkajte to u elektronskoj formi. Kada ovo uradite, vaš mozak može da udahne mentalno i da se opusti, nemajući više energije da troši kako bi zapamtio sve detalje. Ako se brinete oko toga šta bi trebalo da servirate na okupljanju prijatelja, napišite “Šta servirati?”

Zapisivanje takođe daje poruku mozgu da je nešto što zapisujete od određene važnosti za vas. Vaš mozak je sada upozoren da uključi svoje resurse prema rešavanju problema, umesto da bude zabrinut ili da drži u pamćenju važnu stvar oko koje bi trebalo brinuti.

Zašto bi trebalo zapisivati? Istraživanja pokazuju da ljudi koji hronično brinu možda i hronično izbegavaju rešavanje problema. Naučnici su dali ljudima koji brinu priliku da zapišu tri moguća ishoda oko situacije oko koje su bili zabrinuti, a onda su analizirali njihove odgovore u svetlu praktičnih rešenja. Naučnici kažu da “kada su elaboracije problema ispitanika bila rangirana po konkretnosti, oba istraživanja su pokazala obrnutu vezu između stepena brige i konkretnosti: što su ispitanici bili zabrinutiji oko neke teme, manje su bili konkretniji u elaboraciji/objašnjenju problema. Ovo istraživanje izaziva gledište po kome briga može da pozitivno utiče na analizu problema. Umesto toga, istraživanja potvrđuju gledište po kome je briga vrsta kognitivnog izbegavanja problema.

2. Meditirajte da biste imali mozak oslobođen od briga.

Meditacija može da pomogne vašem mozgu kako bi prestao da brine. Istraživači u Psychosomatic Medicine su objavili efekte meditacije i pronašli da je meditacija pogotovo dobra za smanjivanje kognitivne anksioznosti, ili brige. Iako neki ljudi veruju da nemaju vremena za meditaciju, meditacija je laka kao odluka da zatvorite oči upravo sada na 30 sekundi ili više. Sam čin izbora da isključite druge izvore stresa je proaktivan korak ka treniranju vašeg mozga da prestane da brine.

Nekoliko trenutaka kada svesno birate da izbegavate bilo kakvu neprirodnu buku u vašem životu dozvoliće vam da se centrirate na ono što vam je najvažnije, sada i u budućnosti. Misli pune brige mogu da se pojave kada meditirate i to je normalno. Oni koji su majstorirali umetnost treninga mozga, preporučuju posmatranje misli punih brige, dok se one u umu pojavljuju i jednostavno odlaze i nestaju, kao oblaci po vetrovitom danu.

3. Trenirajte vaše telo i mozak da prestanu da brinu.

Briga jeste način na koji je vaš mozak naučio da preživljava, aktivirajući “bori se ili beži” sistem. Ako vuk skoči ka vama, vi ćete odjednom osetiti skok adrenalina, i ovaj odgovor straha je identičan onome što se dešava u vašem telu kada brinete, samo na nešto nižem nivou i na duži vremenski period.

Isto istraživanje u časopisu Psychosomatic Medicine navodi da fizička vežba, sa druge strane, je dobra kada vaše telo oseti simptome anksioznosti. Ako vaše telo oseća manje fizičke simptome stresa, vaš um će interpretirati da ima manje stvari oko kojih bi trebalo brinuti, pošto telo nije u stanju povišenog uzbuđenja.

Izgleda da fizička vežba daje telu sekundarni razlog za rapidan puls i disanje koju možemo osetiti na manjem nivou kada brinemo. Fizička vežba takođe može pomoći u snižavanju krvnog pritiska, koji je još jedan fizički simptom stresa u telu. Ako možete da postanete svesni da brinete, idite u šetnju 5-10 minuta, ako je moguće napolju. Pokušajte da uživate u pogledu i zvukovima prirode dok se fokusirate na pokrete svojih zglobova i disanje.

Prilagođeno sa: http://wellnesscom.info/simple-tips-train-brain-stop-worrying-time/