Autori: Ben Rogers, Kurt Gray & Mike Christian

Od Gilgameša do Ratova zvezda, narativni obrazac koji stoji u osnovi mnogih herojskih priča može nam ponuditi moćan način da preoblikujemo sopstvena iskustva.

Šta je zajedničko Beovulfu, Betmenu i Barbiki? Mnoge drevne legende, sage iz stripova i blokbaster filmovi dele isti pripovedački obrazac poznat kao „putovanje heroja“. Ova bezvremenska narativna struktura, koju je prvi opisao mitolog Džozef Kempbel 1949. godine, prisutna je u antičkim epovima poput Odiseje i Epa o Gilgamešu, ali i u savremenim omiljenim delima, uključujući serijale o Hariju Poteru, Ratovima zvezda i Gospodaru prstenova. Mnoge takve priče postale su kulturne tačke oslonca koje utiču na to kako ljudi razumeju svet oko sebe i same sebe.

Naše istraživanje pokazuje da „putovanje heroja“ nije rezervisano samo za legende i superheroje. U nedavnoj studiji objavljenoj u časopisu Journal of Personality and Social Psychology pokazali smo da ljudi koji sopstveni život sagledavaju kroz okvir herojske priče u njemu pronalaze više smisla. Ovaj uvid naveo nas je da razvijemo intervenciju „ponovnog pripovedanja“ (restorying), čiji je cilj da obogati osećaj smisla i blagostanja kod pojedinaca. Otkrili smo da, kada ljudi počnu da posmatraju sopstvene živote kao herojske potrage, prijavljuju manje simptoma depresije i uspešnije se nose sa životnim izazovima.

Čini se da je ljudski mozak „umrežen“ da svet razume kroz priče. Tokom milenijuma evolucije, Homo sapiens je proveo bezbroj sati sedeći oko vatre i pripovedajući priče o izazovima i trijumfima. Naše interesovanje za pripovedanje objašnjava zašto čitamo članke u časopisima koji počinju anegdotom i zašto prirodno oblikujemo sopstvene živote u formu priče. Te životne priče povezuju različite događaje u jednu celovitu naraciju, u kojoj je pripovedač protagonista. One pomažu ljudima da definišu sebe i učine svoje postojanje koherentnijim.

Naravno, neke priče su bolje od drugih – neke izazivaju divljenje i uzbuđenje, dok druge ljude uspavaju publiku. Pitali smo se da li „putovanje heroja“ može poslužiti kao okvir za pripovedanje ubedljivije verzije sopstvene istorije. Uostalom, putovanje heroja je u srcu najznačajnijih priča koje pripadaju kulturama širom sveta.

Da bismo istražili vezu između životnih priča ljudi i putovanja heroja, prvo smo morali da pojednostavimo pripovedačku strukturu iz Kempbelove originalne formulacije, koja sadrži 17 koraka. Neki od koraka u originalnom skupu su vrlo specifični, kao što je poduhvat „magijskog leta“ nakon završetka zadatka. Pomislite na Doroti iz romana Čarobnjak iz Oza, koju leteći majmuni odnesu u Smaragdni grad nakon što porazi Zlu Vešticu sa Zapada. Drugi koraci su zastareli u kontekstu savremene kulture, kao što je susret sa „ženama kao iskušenjima“. Mi smo 17 koraka skratili i saželi u sedam elemenata koji se mogu pronaći i u legendama i u svakodnevnom životu: glavni protagonist, promena okolnosti, potraga, saveznici, izazov, lična transformacija i ostavština koja iz toga proizilazi.

Na primer, u Gospodaru prstenova Dž.R.R. Tolkina, Frodo (protagonista) napušta svoj dom u Okrugu (promena okolnosti) kako bi uništio Prsten (potraga). Sem i Gandalf (njegovi saveznici) pomažu mu da se suoči sa neprijateljskim snagama Saurona (izazov). On otkriva neočekivanu unutrašnju snagu (transformacija) i na kraju se vraća kući kako bi pomogao prijateljima koje je ostavio (ostavština).

U paraleli sa svakodnevnim životom, mlada žena (protagonista) može da se preseli u Los Anđeles (promena okolnosti), razvije ideju za novi posao (potraga), dobije podršku od porodice i prijatelja (saveznici), prevaziđe sumnju u sebe nakon početnog neuspeha (izazov), izraste u samouverenu i uspešnu liderku (transformacija) i na kraju pomogne svojoj zajednici (ostavština).

Sa našom skraćenom verzijom putovanja heroja, istraživali smo vezu između načina na koji ljudi pripovedaju svoje životne priče i njihovog osećaja smisla u životu. U četiri odvojene studije prikupili smo životne priče od više od 1.200 ljudi, uključujući online učesnike i grupu odraslih srednjih godina u Čikagu. Takođe smo koristili upitnike da bismo izmerili osećaj smisla u životu, nivo životnog zadovoljstva i stepen depresije kod učesnika.

Zatim smo njihove priče analizirali kroz sedam elemenata putovanja heroja. Otkrili smo da ljudi čije životne priče sadrže više ovih elemenata prijavljuju veći smisao života, veće blagostanje i manju depresiju. Ti „herojski“ ljudi (muškarci i žene podjednako su verovatno videli svoj život kao putovanje heroja) prijavljivali su jasniji osećaj sopstva u odnosu na ostale učesnike, kao i više novih avantura, snažne ciljeve, dobre prijatelje i slično.

Takođe smo otkrili da narativi koji prate putovanje heroja pružaju više koristi nego druge vrste priča, uključujući osnovnu „spasiteljsku“ (eng. redemptive) naraciju, u kojoj nečija životna priča ide od poraza do trijumfa. Naravno, spasenje je često deo aspekta „transformacije“ u putovanju heroja, ali u poređenju sa ljudima čije životne priče sadrže samo spasiteljsku naraciju, oni sa kompletnim putovanjem heroja prijavili su veći smisao života.

Zatim smo se zapitali da li bi činjenje nečije priče „više herojskom“ povećalo osećaj smisla u životu. Razvili smo intervenciju „ponovnog pripovedanja“ (eng. restorying), u kojoj smo ljude podsticali da svoju priču ispričaju kroz okvir putovanja heroja. Učesnici su identifikovali svaki od sedam elemenata u svom životu, a zatim smo ih ohrabrivali da te delove povežu u koherentnu naraciju.

U šest studija sa više od 1.700 učesnika, potvrdili smo da ova intervencija funkcioniše: pomogla je ljudima da vide svoj život kao putovanje heroja, što je zauzvrat učinilo da im život deluje smislenije. Ljudi koji su prošli intervenciju takođe su prijavljivali veće blagostanje i postali otporniji na lične izazove; ti učesnici su prepreke posmatrali pozitivnije i kreativnije se nosili sa njima.

Ključno je da je naša intervencija zahtevala dva koraka: identifikovanje sedam elemenata i njihovo povezivanje u koherentnu priču. U drugim studijama smo otkrili da činjenje samo jednog od ova dva—na primer, opisivanje aspekata svog života koji podsećaju na putovanje heroja, bez njihovog povezivanja—ima mnogo skromniji efekat na osećaj smisla u životu nego kada se rade oba koraka.

Pored toga, intervencija je povećala sklonost učesnika da generalno opažaju više smisla. Na primer, nakon što su ispričali svoje priče prema našim uputstvima, ljudi su češće uočavali obrasce u naizgled nasumičnim nizovima slova na računarskom ekranu.

Svatko može posmatrati svoj život kroz okvir putovanja heroja—i mislimo da ljudi mogu imati koristi i od malih koraka ka više herojskom životu. Na primer, možete sebe videti kao heroja-protagonistu tako što ćete identifikovati svoje vrednosti držati ih na umu u svakodnevnom životu. Možete se osloniti na prijateljstva i nove iskustva. Možete postavljati ciljeve nalik onima iz klasičnih potraga kako biste ostali motivisani i izazivali sebe da unapredite svoje veštine. Takođe možete sagledati naučene lekcije i načine na koje biste mogli ostaviti pozitivan trag u svojoj zajednici ili među voljenima.

Iako možda nikada nećete spasiti svet u velikoj meri, možete spasiti sebe. Možete postati heroj u kontekstu svog vlastitog života, što će, u najmanju ruku, učiniti vašu priču boljom.

Prilagođeno sa:

https://www.scientificamerican.com/article/to-lead-a-meaningful-life-become-your-own-hero/