Autor: Arlin Cuncic

Zašto i dalje imaš osećaj da se pretvaraš čak i kada si već uspeo.

Ključne poruke:

• Sindrom varalice može izazvati osećaj da si prevarant, čak i kada si uspešan.
• Da bi se izborio sa sindromom varalice, razgovaraj sa drugima o svojim osećanjima i fokusiraj se na svoje stvarne sposobnosti.
• Ne dozvoli da te sindrom varalice zaustavi na putu ka ciljevima — nastavi dalje uprkos samosumnji.

Da li ikada primetiš da uporno osećaš sumnju u sebe, čak i u oblastima u kojima obično briljiraš? Da li često imaš osećaj da si “fejk” ili “lažnjak” uprkos svim svojim postignućima? Isto. Zapravo, to je uobičajena pojava koja se naziva sindrom varalice (eng. imposter syndrome). Sindrom varalice može se osećati kao nervoza praćena uverenjem da ćeš biti “provaljen”, a može se ispoljiti i kao negativan unutrašnji dijalog. Simptomi anksioznosti i depresije često prate sindrom varalice.

Sindrom varalice nije dijagnostikovani mentalni poremećaj. Umesto toga, termin se najčešće primenjuje na inteligenciju i postignuća, mada je povezan i sa perfekcionizmom i društvenim kontekstom. Može se javiti na poslu, u partnerskim odnosima, prijateljstvima ili uopšte — svuda gde nas sputava da doživimo samopouzdanje koje smo zaradili i koje zaslužujemo. Psihološkinje Suzanna Imes i Pauline Rose Clance prvi put su upotrebile ovaj termin 1970-ih.

Ironija je u tome što su ljudi sa sindromom varalice često veoma ostvarene, impresivne osobe. Spolja ne postoji nikakav razlog da se osećaju kao varalice, a ipak se tako osećaju. Upravo to ga čini tako izazovnim psihološkim fenomenom koji treba razložiti.

„Sindrom varalice ne utiče samo na tvoja unutrašnja osećanja o radu ili samovrednovanju, već zaista može uticati i na način na koji pristupaš projektima, odnosima ili bilo kojim drugim područjima u kojima se osećaš nesigurno“, objašnjava Hana Ovens, LMSW. „To suštinski stvara samoispunjavajuće proročanstvo, što ga čini toliko podmuklim i zato je važno da se adresira čim se pojavi.“

5 tipova sindroma varalice

Na osnovu istraživanja dr Valerie Young, stručnjakinje za sindrom varalice i suosnivačice Impostor Syndrome Institute-a, sindrom varalice može se podeliti na pet osnovnih tipova:

Pet tipova sindroma varalice

Prema istraživačici dr Valerie Young, postoji pet tipova varalica:

1. Perfekcionista. Ovaj tip sindroma varalice uključuje verovanje da, osim ako nisi bio apsolutno savršen, mogao si bolje. Osećaš se kao varalica jer te tvoje perfekcionističke crte navode da veruješ da nisi tako dobar kao što drugi misle.

2. Ekspert. „Ekspert“ se oseća kao varalica jer ne zna sve što se može znati o određenoj temi ili zato što nije savladao baš svaki korak nekog procesa. Pošto ima još toga da nauči, ne oseća da je dostigao rang „eksperta“.

3. Prirodni genije. Kod ovog tipa možeš se osećati kao prevarant samo zato što ne veruješ da si prirodno inteligentan ili sposoban. Ako ne uradiš nešto ispravno iz prvog puta ili ti treba duže da savladaš veštinu, osećaš se kao varalica.

4. Solo igrač. Moguće je osećati se kao varalica i ako si morao da tražiš pomoć da bi dostigao određeni nivo ili status. Pošto nisi mogao sam, dovodiš u pitanje sopstvenu kompetentnost i sposobnosti.

5. Superosoba. Ovaj tip sindroma varalice uključuje verovanje da moraš biti najteži radnik ili dostići najviše moguće nivoe postignuća — i ako to ne uradiš, smatraš da si prevarant.

Kako da znam da li imam sindrom varalice?

Prvobitno se smatralo da se sindrom varalice odnosi uglavnom na žene sa visokim postignućima. Od tada je prepoznat kao široko rasprostranjena pojava. Sindrom varalice može pogoditi svakoga — bez obzira na društveni status, radno iskustvo, nivo veština ili stručnost.

Iako sindrom varalice nije zvanično priznat kao mentalni poremećaj u DSM-5-TR, relativno je čest. Procene pokazuju da će 70% ljudi doživeti bar jednu epizodu ovog fenomena tokom života.

Ako se pitaš da li možda imaš sindrom varalice, postavi sebi sledeća pitanja:

• Da li se mučiš zbog i najmanjih grešaka ili mana u svom radu?
• Da li svoj uspeh pripisuješ sreći ili spoljnim faktorima?
• Da li si osetljiv čak i na konstruktivnu kritiku?
• Da li imaš osećaj da ćeš neizbežno biti „provaljen“ kao lažnjak?
• Da li umanjuješ sopstvenu stručnost, čak i u oblastima u kojima si zaista sposobniji od drugih?

Ako često imaš osećaj da si prevarant ili varalica, može biti korisno da razgovaraš sa terapeutom. Negativno razmišljanje, sumnja u sebe i autosabotaža — koji često prate sindrom varalice — mogu uticati na mnoge oblasti tvog života.

Prilagođeno sa:

https://www.verywellmind.com/imposter-syndrome-and-social-anxiety-disorder-4156469